Купуј, купуј, бацај, бацај
Ова маркетиншка порука води нас све брже у пропаст: у Србији годишње настане око 900.000 тона кухињског отпада, а иза свакога од нас остаје један килограм комуналног отпада дневно
Будите искрени, најпре према себи, а онда и планети, па признајте колико сте брашна, квасца, тегли, меса, конзерви бацили, махнито накупованих прошлог марта, када је проглашено ванредно стање због вируса корона.
Појединим намирницама истекао је рок трајања. Друге нисте знали како да користите. Од трећих је направљено јело, али нико од укућана није хтео да једе. У месецима бројних празника, дугих, зимских дана традиционално у српским кухињама спремају се „тоне” хране од којих значајан део остане непоједен. И бачен!
Неупотребљена храна из домаћинстава, трговинских ланаца, угоститељских објеката, великих система у којима се спремају оброци попут болница, вртића и која заврши на ђубришту, осим што је бачен новац уједно је велики загађивач планете.
Из тањира на ђубриште
Процене су да је тренутни глобални прехрамбени систем људи (читав ланац од њиве, фарме до полица у радњама) одговоран за 60 процената губитка биодиверзитета планете. Стручњаци с разлогом упозоравају да исцрпљеној Земљи од борбе против загађења пластиком предстоји нова битка – с отпадом од хране.
Око 30 процената емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште настаје управо током производње хране. Нажалост, једна трећина произведене хране не стигне до тањира – заврши на ђубришту. С друге стране, сваки девети становник планете, око 815 милиона људи, гладује.
У Србији се проблем отпада од хране стидљиво последњих година помаља у друштву као тема. Све чешће грађани, пробуђене савести, с пуно личног ентузијазма, почињу акције с циљем да научимо, а потом деламо да храна не заврши тамо где јој није место.
Према подацима Европске агенције за заштиту животне средине, ова врста отпада највише настаје у појединачним домаћинства – 42 процената, 39 процената остаје после циклуса прераде и производње хране, затим 14 процената из угоститељских објеката, а само пет процената отпада од хране стварају продавнице, супермаркети и мегамаркети.
Шта чинити?
– Планирајте куповину намирница. Пре одласка на пијацу, у продавницу, проверите шта имате у резерви да не би дошло до „дуплирања”. Направите списак. Купите количину коју ћете потрошити.
– Проверавајте рокове трајања. Ако је назначени кратак рок, а не намеравате да производ одмах употребите – не купујте! Уколико купите намирницу с дужим роком, искористите је на време, немојте да је заборавите у неком ћошку оставе, фрижидера.
– Водите рачуна о фрижидерима и замрзивачима. Да би храна остала свежа, подесите препоручене температуре и одржавајте хигијену. Правилно распоредите намирнице тако што ћете оне с ближим истеком рока трајања пребацити напред.
– Сипајте мање количине у тањир, боље је досути него бацити.
– Остатак јела замрзните. Ово је добар начин спречавања бацања хране, али и избегавања кувања у дану када нисте расположени да стојите крај шпорета.
– Искористите намирнице које нису лепе „на око”: од омекшалог воћа направите сок, компот, исецкајте у воћну салату.
Компост на тераси
Остатке од воћа и поврћа користите за прављење компоста. На тераси, у углу заједничког дворишта одвојите мали простор за кофу или кутију, у којој ће ферментисани биљни остаци постати добра земља за саксијско цвеће, врт у селу, башту испред зграде.
Свечана вечера од остатака
На састанку Светског економског форума Латинске Америке, 2018. године, свечани оброци направљени су од остатака хране. Неколико најбољих кувара Бразила спремало је укусне залогаје за 750 политичких лидера, економски најмоћнијих људи, доносиоца одлука из овог дела света. Иницијатива је потекла од Николе Гриске, извршне директорке организације „Гастромотива” која делујући у четири државе: Бразилу, Салвадору, Мексику и Јужноафричкој Републици указује на могућа решења проблема отпада од хране, глади, одрживог развоја.
С њиве и трпезе
Биоразградиви, тј. биоотпад подразумева сав отпад из башти, паркова, с њива, и онај који настане у кухињама било у домаћинствима или у великим угоститељским, болничким системима, школама. То је и отпад који настане током производње прехрамбених производа. Тачније – све што настане током примарне производње, прераде прехрамбених сировина, промета, припреме и потрошње хране за исхрану људи.
