Сваке године фармацеути, лекари, технолози, али и људи из других професија долазе на падине Ртња и Озрена, на манифестацију „Свети Јован Биљобер”, како би уз водиче по неколико дана учили да препознају разне врсте самониклог лековитог биља. У јулу се тамо бира „Принцеза Биљарице”, праве се нови хербаријуми, одржава се Сајам лековитог биља и здраве хране уз најтежи, али и најатрактивнији део манифестације – успон на врх Ртња Шиљак, висок 1.560 метара.

Уз почетни капитал и стрпљење

Бављење лековитим биљем као послом доста је захвално, за почетак није потребно скоро никакво новчано улагање, али треба знања и стрпљења. Како је то својевремено за наш лист објаснио  један од организатора „Биљобера” Небојша Станојевић, потребне су око три године да би се савладало „градиво” на терену и кренуло у производњу. Он је навео пример учесника из Кладова, који је после четири сезоне проведене на Ртњу и околини, почео да прави чајеве и тинктуре. Неко се задржи само на прикупљању и сушењу, а неко крене и у прераду која се много више исплати и доноси новца, али ју је теже започети због регистрације делатности и процедуре.

Неке фирме откупљују сушено биље, прерађују га, извозе или продају у својим апотекама у земљи. Оно што је важно за посао јесте да је фирма близу берача и на месту које је богато флором.

Сакупљање из природе највише је заступљено на Ртњу, Озрену, Сувој планини, Сврљишким планинама, Старој планини. Богата и еколошки чиста подручја Хомоља, део око Сврљига и Сокобање данас предњаче у овом бизнису, а вредни су помена и Пирот, Књажевац, тимочки и влашки крај и наравно Ртањ. Не треба заборавити ни делове Голије, Копаоника, западне Србије, Ваљевских планина. У Србији, у сезони, процењује се, има око пет хиљада берача лековитог и ароматичног биља, а с обзиром на то да су у посао укључени чланови породица, процењује се да тај број премашује 12.000.

Шта се највише тражи? Веровали или не, на првом месту је коприва, затим подубица, мајчина душица, кантарион и хајдучка трава, али и многе друге врсте.

Осим самониклог ваља споменути и плантажно лековито биље које се највише гаји у Војводини, где се налази четвртина укупних засејаних површина. Највеће плантаже су у селу Баваништу, на југу Баната.

– Последњих деценија и година, убрзано расте потражња за лековитим биљним сировинама и производима, посебно у земљама ЕУ, Америци и Канади. Србија је велики извозник сировина лековитог биља, али и увозник производа виших фаза прераде. Екстракција је у Србији недовољно афирмисана и потребна су улагања у ову област. Средства остварена од извоза екстраката и етарских уља далеко надмашују средства од извоза сувог биља. Процена је да се производња етарских уља, с обзиром на биолошки потенцијал, може удесетостручити, али је потребно инсталирати дестилерије у близини ресурса који су економски исплативи – истичу у Удружењу за биљну производњу Привредне коморе Србије.

Ове процене не чуде, јер данас лековито биље има широку примену у фармацеутској и козметичкој индустрији. Оно је често додатак прехрамбеним производима, састојак је у намирницама за бебе, децу и труднице, хране за старе, гојазне, дијабетичаре, срчане болеснике и особе с психичким сметњама.

Удруживањем до боље зараде

Србија се, ипак, још увек котира као извозник сировина, нарочито на европско тржиште, јер извозимо од 70 до 80 одсто сакупљеног и произведеног лековитог биља, а 20 до 30 процената се прерађује и пласира на домаће тржиште.

Највише се извози у ЕУ

У укупном извозу лековитог, ароматичног и зачинског биља у 2019. Србија највеће учешће постиже извозом у ЕУ земље, који износи 70 одсто укупног извоза (или 7,6 милиона евра), затим у земље ЦЕФТА региона са 28 процената укупног извоза (3 милиона евра) и у остале земље 2,8 одсто (232 хиљаде евра).

Од земаља ЕУ највише је извезено лековитог, ароматичног и зачинског биља у Немачку, Мађарску, Италију, Хрватску.

Маточина, матичњак или пчелиња трава користи се за лечење више обољења, рецимо бронхијалне астме, за искашљавање, помаже и код лупања срца на нервној бази и смањује нервозу.

Слатки корен се традиционално користи за смирење кашља и упале грла, као и код упала желудачне слузнице, гастритиса и чира на желуцу. Користи се за искашљавање код обољења горњих дисајних путева, али и код херпеса, у виду гела. Слатки корен спречава размножавање и ширење вируса у организму, па се користи код бројних вирусних инфекција, укључујући хепатитис, прехладу и грип.

Најисплативије сорте

Да би се подигао хектар камилице неопходно је улагање од око 600 евра, а од тога може да се оствари зарада од 1.000 евра, па чак и више. И на нани се може доста зарадити, у првој години око 600 евра по хектару а у наредним и до 1.000 евра. У производњу аниса неопходно је уложити око 700 евра по хектару, а добит је око 1.250 евра. Узгој босиљка на хектару земље захтева улагање око 850 евра, а доноси зараду од близу 1.100 евра. Код белог слеза већа су и улагања, али и зарада, па је на поменути хектар потребно уложити око 2.000 евра што даје 1.250 евра чисте добити.

У Србији има 30 до 40 предузећа која се баве откупом лековитог, ароматичног и зачинског биља и она углавном плаћају бераче. Највећи откупљивачи су предузећа која се баве прерадом лековитог и ароматичног биља, а то су: „Адонис” Сокобања, „Херба” Београд, „Фруктус” Бачка Паланка, „Биље Борча” Београд, Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић”, „Јелигор” д.о.о. Сврљиг, „Мелиса” Нови Сад.