Лифтом до Месеца
Наса и свемирске агенције Јапана и Кине увелико раде на развоју технологије и нових материјала од којих би био направљен кабл који би спојио Земљу и њен природни сателит
Идеја о изградњи лифта којим би путовали до свемира стара је готово 60 година. Руски инжењер Јури Арцутанов изрекао је 1959. године невероватну идеју о изградњи свемирског лифта. Идеја која је тада могла да буде инспирација за снимање научно-фантастичног филма, у будућности може да постане стварност. Принцип изградње није компликован – од екватора до орбите био би развучен кабл, на чијем крају би се налазио сателит који би имао улогу контратега.
Кабл би стaјао усправно уз помоћ центрифугалне силе, која би омогућила да возило преко кабла отпутује до свемирске станице, преносе електронски медији.
Наса и свемирске агенције Јапана и Кине годинама раде на развоју технологије свемирског лифта. Циљ им је да до 2050. године остваре своју идеју, чија би реализација коштала око 90 милијарди долара. У недавно објављеној студији с Универзитета у Кембриџу и Колумбији истакнуто је да је могућа изградња лифта, и то од материјала који се данас користе у развоју свемирског програма. Научници у студији тврде да ће кабл моћи да се развуче од површине Месеца до Земљине орбите, 35.000 километара изнад површине Земље. Овако би кабл био заштићен од налета сателита који лете у ниској орбити Земље. Кабл би био израђен од карбонских влакана и повезао би Месец с високом орбитом Земље. Изградња би коштала милијарде долара.
Један од проблема на који ће научници наићи јесте онај који се тиче материјала за израду кабла. Он би морао да буде невероватно јак. Каблови од карбона, састављени од веома танких влакана који су сто пута јачи од челика могли би да одговарају, али данашња технологија још нема одговарајућа решења. Други проблем је како избећи свемирски отпад, којег је све више и више и који може да постане опасност по кабл уколико удари у њега.
Пре 20 година око Земље се окретало око 350 сателита, данас их има пет пута више. Само прошле године лансирано је 400 нових сателита, а у будућности се очекује око 17.000 сателита који ће се кретати у ниској орбити. Када престану да функционишу, крећу се око Земље без контроле, док се не распадну.
Према прорачунима научника, изградња првог свемирског лифта могла би да кошта 800 милиона долара, а трајала би од седам до 12 година. Изградња кабла била би знатно скупља. Ипак, била би веома исплатива, јер би се значајно смањили трошкови летова у свемир.
Стварањем „директне” везе до Месеца почело би експлоатисање разних руда и минерала којих има на његовој површини. Временом би била изграђена и већа свемирска станица која би омогућила астронаутима прављење свемирске луке за пристајање летелица. То би омогућило прављење летелица у свемиру које би одатле ишле у дубљи свемир, ка астероидима и другим планетама.
Иако се идеја о изградњи свемирског лифта граничи с научном фантастиком, није искључено да ће једног дана вртоглав развој модерне технологије наћи начин како да се пређе с речи и лепих жеља на дело.
