Где је нестала Неси

Ко се још сећа чудовишта из Лох Неса. Последњи пут је споменута у септембру 2019. године када је била заказана потрага за њом. Та најава се веома брзо проширила интернетом и изазвала реакцију британске Краљевске националне установе за спасавање РНЛИ.

Око 18.000 Британаца на „Фејсбуку” је обећало да ће кренути у потрагу за чувеним чудовиштем из Лох Неса, док је 38.000 изјавило да је „заинтересовано за хајку”.

Хиљаде истраживача и авантуриста већ деценијама безуспешно покушавају да сниме мистериозну Неси, загонетно чудовиште из шкотског језера Лох Нес.

На северним висоравнима Шкотске, недалеко од града Инвернеса, налази се језеро Лох Нес, у целом свету познато по огромном створењу које ту, наводно, обитава, а приче о чудовишту Неси колају вековима.

Наводни очевици тврде да су у водама тог језера видели огромну неман веома дугачак врат животиње великих димензија, дугу између 12 и 15 метара, сиве боје, мале главе и глатке коже.

Лох Нес је дубоко језеро, дуго око 36 км и широко око 2,7 км. Гребени који опасују језеро бацају велику сенку на воду, што, поред велике дубине (максимална дубина језера је 227 метара), њену прозирност чини још слабијом.

Језеро је до сада много пута истражено управо због великог броја сведочења о виђењу чудовишта, како од стране локалног становништва тако и од стране туриста. Осим сведочанстава, постоји и мноштво видео-снимака и фотографија који приказују Неси у различитим облицима и положајима.

Захваљујући томе што је језеро релативно мале површине (56,5 квадратних километара), научници су успели да га преплове, али нису нашли никакав доказ о постојању Неси, због чега многи сматрају да се ради о легенди.

Научник који је годинама сакупљао ДНК узорке из шкотског језера Лох Нес наговестио је шта би чувено чудовиште могло да буде.

Наиме, научници су анализирали ДНК који су прикупили у узорцима воде узете с различитих локација како би категорисали сав тамошњи живот.

„На темељу података које смо прикупили чини се да идеја о плесиосауру не стоји. Нема ни ДНК морског пса. Нема ни ДНК сома. Не можемо наћи никакав доказ о јесетри”, тврди научник Ним Гемел.

„У Лох Несу има пуно јегуља, а ДНК јегуље смо пронашли на готово свакој локацији на којој смо узимали узорке – има их сијасет и не можемо одбацити могућност да у Лох Несу има гигантских јегуља”, истиче Гемел.

Он сматра да његову теорију подупире и видео-снимак из 2007. године, који приказује како „нешто” дугачко око четири метра и облика торпеда плива по површини језера. А велике јегуље у Лох Несу, понекад дебеле попут људске ноге, наводно су виђали и рониоци. Џиновска јегуља би била нешто што је, тврди он, необично, али не и немогуће.

У сваком случају, надлежни за Лох Нес били су забринути да би велики број „ловаца на Неси” могао да изазове пометњу, уз упозорење да ово шкотско језеро може да буде опасно.

Дубина језера је два и по пута већа од висине Биг Бена, рецимо, док је просечна температура воде шест степени Целзијуса. Временски услови не језеру се брзо мењају, а таласи понекад достижу висину и до четири метра.