Шаховски аутомат
Направа под именом „турчин” била је намењена забави на двору Марије Терезије
Пре тачно 235 година (1769) мађарски инжењер и проналазач Волфганг фон Кемпелен конструисао је шаховски аутомат под именом „турчин”.
Кемпелен је овај шаховски аутомат наменио забави на двору Марије Терезије. Направа је имала силуету у природној величини, обучену у турско одело (отуда аутомату име „турчин”). Била је причвршћена на велики сандук, који се састојао од два дела и имао помичну ладицу.
На горњем делу била је шаховска табла. Пре почетка представе отварала су се врата на сандуку ради показивања уплетене масе жица како би се публика уверила да сандук не скрива човека. Међутим, истина је била сасвим другачија, „турчин” је скривао оператера.
Прва представа шаховског аутомата „турчина” одржана је испред дворца Марије Терезије 1770. године. Јавни наступи са шаховским аутоматом одржавани су пуних осамдесет пет година непрекидно. Конструктор Волфганг Кемпелен је са својим аутоматом посетио неколико већих европских градова.
После Кемпеленове смрти (1804), аутомат је купио баварски музичар Јохан Непомук Мелцел. Мелцел је и сам конструисао аутоматски оркестар направљен педалама. Славни француски војсковођа Наполеон играо је против шаховског аутомата „турчина” у Бечу без успеха.
Други на листи познатих шаховских аутомата је „ајееб”. Конструисао га је Чарлс Алфред Хупер, а трећи је „мефисто”. И „мефистом” је, такође, управљао оператер, али захваљујући електрици, оператер је могао да изводи са даљине и први пут је приказан 1878. године. Силуета оператера била је одевена у црни баршун, обрубљен црним. Изгледао је као конвенционални Мефистофелес, лукавог, али не и злог израза.
На глави је имао гримизни шешир са црним ободом, окићен са два велика пера. Руке „мефиста” биле су лепо обликоване и витке (лева рука је била у црној рукавици), као и торзо. Ноге су биле скрштене, једна је била складна људска нога друга у облику раздвојеног папка. Силуета је била у седећем положају за обичним шаховским столом.
Међутим, како није било сандука као код „турчина” и како су гледаоци могли да контролишу „мефиста” и за време игре, стварно је било уверљивије да се ту први пут радило о аутомату који у себи није могао да скрива човека.
Видан напредак направио је шпански научник Торес Куедо, конструисавши справу која је играла краљеву завршницу и топа против краља.
