„Буба” у музеју

Сви воле „бубу” иако свако нормалан, из дубине душе мрзи њеног идејног творца.

Да ли би било најомиљенијег, најконфорнијег (у сваком погледу), најпродаванијег, најдуговечнијег аутомобила 20. века − „фолксвагена” − „бубе”, да није било најсуровијег масовног убице свих времена, монструма, диктатора, опсенара, демагога Адолфа Хитлера? По свој прилици не би, бар не у овом облику.

Сваки дизајн производа захтева одређену стратегију: истраживање потреба људи, креирање идеје, обликовање, реализацију, пласман, коришћење. Прва два, веома важна корака, у овом случају, припадају − Хитлеру. Да би позиционирао себе као врховног бога нације прокламовао је бројне бенефите за свој добри радни народ, међу којима је и онај да свака породица треба да има свој ауто. И то какав ауто?

― Да буде јефтин, да се може купити рационалном штедњом кућног буџета, од обичне радничке плате.

― Да буде удобан за петочлану породицу (родитељи и троје деце), јер добра популациона политика захтева нешто више од просте репродукције.

― Да не сме да кошта више од 1.000 рајхсмарака.

― Да не сме да троши више од 10 литара бензина на 100 километара вожње.

Иако је Хитлер себе сматрао уметником, срећом по „бубу”, није се сматрао дизајнером, па је обликовање каросерије, као и сву конструктивно-механичко-инжењерску проблематику препустио експертском тиму Фердинанда Поршеа.

И тако је рођена „буба”, аутомобил марке фолксваген. Као идеја промовисана је године 1933. на Сајму аутомобила у Берлину.

Права производња (после неколико варијанти) почиње 1938, али због рата бива обустављена. После рата, „буба” и буквално осваја цео свет, постаје икона доброг дизајна. У Музеј одлази 2003. Последњи произведени примерак на себи носи број 21.529.464. Број за Историју дизајна 20. века.

Фердинанд Порше (1875–1951)

Један од највећих, ако не и највећи европски дизајнер аутомобилске индустрије 20. века рођен је у Чешкој − Вратиславице − тадашња Аустроугарска, у породици са петоро деце чији је отац имао лимарску радњу. Још од најмлађих дана очаран је феноменима електричне струје и аутомобилима. Са 15 година ради у очевој малој фирми, са 18 одлази у Беч на студије електротехнике. Жени се Бечлијком, обилази Историјске музеје, усавршава своја знања из мотористике, механике и машинства. Аутомобилска индустрија је у експанзији. Порше се интензивно укључује у послове великих фирми (Дајмлер Моторен Геселшафт, Мерцедес). Године 1931. оснива сопствену фирму. Његово име постаје појам успешних решења, толико да га Хитлер позива да узме учешћа у реализацији идеје „аутомобила за свачији џеп”, што овај прихвата и успешно решава. По завршетку рата одлази у Француску где га хапсе − у затвору у Дижону проводи безмало две године и бива пуштен уз откуп. Живи и ради у Штутгарту, његов рад добија пуну сатисфакцију. Године 1950. цео град прославља његов 75. рођендан, возећи се у његовим аутомобилима и трубећи.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs