Ташна – затворена књига
Она је знак ваше слабости према предмету ваше дубоке интиме
Женска ташна може бити у облику обичног цегера за одлазак у куповину, може бити стандардни, практични предмет за смештај свакодневних женских ситница, телефона, новчаника итд, може бити естетски додатак вечерње тоалете... али ташна може бити и нешто сасвим другачије и много више од тога.
Нагледала сам се женских ташни широм света, по излозима специјалних продавница, по модним пистама и музејским поставкама, али и по бувљацима.
Када жена бира ташну она крене у куповину линијом разума, а често се из куповине врати линијом помућене свести. „Зашто сам купила ту ствар, када је, прво, непрактична (нема у њој довољно свих потребних преграда), када ми се не слаже ни са ципелама ни са расположивим буџетом, и када је све друго само не оно што ми је потребно?” Одговор би могао бити: „Па то је зато што је ташна коју сте управо купили знак ваше слабости према предмету који вам је нешто више од обичног, успутног пратиоца са којим ћете шетати градом руку под руку. То је предмет ваше дубоке интиме.”
Дизајнери женских ташни то добро знају па се тако и понашају. Креирају неодољиве предмете пуне тајних значења. У томе предњаче дизајнерке, и они други који се тако осећају. Зато, поред „нормалних” ташни имамо и оне – уметничке. Један такав пример је и ташна у облику књиге коју је 1980. године креирала позната дизајнерка накита и парфема Палома Пикасо.
Зашто књига? Зато што жена која ће је понети жели да остане „затворена књига” за све оне који ће је са том ташном срести. Она жели да буде „отворена књига” само за себе саму. Са својом новом ташном жена жели да дели сву своју приватност, у ташни је њено чаробно огледалце, телефон са неким (можда тајним) порукама, кључеви од куће, а можда и од – срца. У ту и такву ташну многи би да завире. Али, неће моћи. Бар не без сагласности власнице.
Палома Пикасо
Палома Пикасо, ћерка Пабла Пикаса и Франсоаз Жило, рођена је у Паризу 1949. године. Школовала се у родном граду где је завршила студије дизајна на Универзитету Нантере. Иако јој је славно име помогло да јој се сва врата брже отварају, ипак је њен таленат био пресудан за успех у светској дизајнерској арени. Највише се бавила дизајном накита који је оцењен као изузетно иновативан, узбудљив и егзотичан. Седамдесетих година она прави велики посао с грчком компанијом „Золотас” за израду накита од злата и драгог камења. Истовремено, Ив Сен Лоран користи њен накит на својим модним ревијама. Компанија „Тифани” ангажовала ју је осамдесетих година прошлог века за израду ексклузивне колекције „Палома Пикасо”. Њен ангажман се шири и на позоришта у којима креира позоришне костиме за бројне представе. Деведесетих година дизајнира свој популарни парфем који такође носи њено пуно име и презиме. Поред накита, позоришних костима и парфема, у опусу Паломе Пикасо женске ташне заузимају посебно место.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
