Столица „Ева”
Израђена је од слојевитог, пресованог шпера обликованог у скулпторском маниру са кривинама које пријају и оку и телу
Шведски дизајн био је у напону стваралачког ентузијазма у време када је Бруно Матсон дизајнирао своју чувену серију столица под заједничким називом „Ева”. Овај пројекат-студија из 1934. године садржавао је у себи све оно што ће касније лансирати скандинавски дизајн намештаја у сам светски врх успешног дизајнерско-пословно-професионалног подухвата.
Савремени облик, адекватан избор материјала, ергономска коректност, врхунски квалитет израде, економичност за производњу, оправданост при препоруци за куповину... биле су елементарне одреднице које је сваки озбиљни скандинавски дизајнер имао у виду пре него што се упустио у деликатну авантуру пројектовања намештаја за седење.
Оно што је средином прошлог века, у доба највеће славе и пословних успеха скандинавског намештаја било препознатљиво и уочљиво на први поглед, била је својеврсна симбиоза између старог и новог, то јест између традиције и модерности. Било је то третирање модернизма на хуман начин уз примену и поштовање наслеђених занатских вредности из времена прошлог.
Конструкција је имала право да користи валовите линије ако су оне као такве имале своје конструктивно оправдање, без обзира на строгост модернистичких канона. Кривине су „топле” и људима блиске, у сваком случају ближе духу и телу од геометријске равне линије. Серија столица „Ева” израђена је од слојевитог, пресованог шпера обликованог у скулпторском маниру са кривинама које пријају и оку и телу. Руконаслони прихватају надлактице, седиште и наслон су из једног дела и прихватају тело без отпора. Седиште и наслон за леђа су изведени од снажних, испреплетаних трака од канваса, што подлогу чини јаком али и еластичном.
Систем столица „Ева” има широк дијапазон, од столице без руконаслона до дугачке лежаљке за дневни одмор.
Бруно Матсон (1907–1988)
Шведски архитект и дизајнер намештаја убраја се у аутентичне модернисте који у свом раду користе квалитете класичне шведске занатске традиције. Био је син уметничког столара из места Варнамо у јужној Шведској и одрастао је у радионици свога оца где је из прве руке изучио уметничко-занатске вештине у обради дрвета и изради намештаја. Било је логично да крене очевим стопама. Завршио је грађевинску школу и Архитектонски факултет. Брзо се осамосталио и почео плодну градитељско-дизајнерску каријеру у Европи а затим и у САД. Поред истраживачког рада у дизајну намештаја, истраживао је нове зидарске технике које су у то време доживљавале занимљиве трансформације у технолошком и извођачком смислу.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
