Рашчупани чивилук
Успела „варијација на тему” јер с једне стране поштује аутентичност основне идеје док, с друге стране осликава наше разбарушено време у коме ништа није свето
Регуларно име овог чивилука је „After Thonet” (После Тонета) и веома добро осликава намеру аутора. Тонет − култно име у свету дизајна старо више од 160 година, симбол столице, полице, кревета, колевке... и да не набрајам више јер би само набрајање испунило целу страницу текста, појам је дуговечности и генијалности Михаела Тонета на почетку индустријске ере. Данас слободно можемо рећи ону стару: „Тонет је умро − живео Тонет!”
Савијено буково дрво у условима високе температуре и велике влажности, са којим је све почело, и даље остаје извор инспирације који је, чини се, непресушан. Не престаје да надахњује дизајнере, од којих многи у арсеналу својих дела имају бар једно инспирисано Тонетом.
Чивилук овог дизајнера успела је „варијација на тему” јер с једне стране поштује аутентичност основне идеје док, с друге стране осликава наше разбарушено време у коме ништа није свето.
У доњем делу имамо скромну функционалну варијанту која се састоји од вертикалног држача са четири ослонца који обезбеђују стабилност употребног предмета намењеног одлагању горње одеће при улазу у стан или кућу, док је у горњем раскошна „крошња” скулпторално изувијаних трака од буковог дрвета, која, иако разбарушена и на први поглед сама себи довољна, савршено задовољава основне потребе којима је намењена − одлагању горње одеће. На било коју „грану” крошње да окачите капут, неће доћи до нестабилности, јер ће овај склизнути према средини и тако обезбедити да чивилук остане у равнотежи. Подразумева се да капут, мантил или јакна имају омчицу за качење. Само набацане ствари преврнуле би и много стабилнију конструкцију од ове.
Ипак, овај чивилук је најлепши без ичега на себи, док нам као гола скулптура прича о бесмртности идеје која се провлачи сада већ кроз три века трајања.
Матје Леане

Француски дизајнер рођен је у Rochefortu у Француској 1974 године. Завршио је студије индустријског дизајна на ENSCI (Ecole Nationale Superieure de Creation Industrielle) у Паризу 2001. године. Исте године у Паризу оснива свој студио и почиње да ради као независтан дизајнер. Њега занимају најразличитији аспекти професије, не задржава се само на ограниченом пољу елемената ентеријера, већ анализира међусобни однос предметне околине истовремено са физичког и менталног аспекта. Са подједнаким успехом ради на генератору кисеоника за кућне потребе као и на цевастом лавиринту за играње кућних љубимаца у овом случају − маца. Чини се да му ниједна тема из човековог окружења није страна. Од завршетка студија до данас примио је бројне награде за своју дизајнерску ангажованост и свестраност. У међувремену своје идеје је излагао на бројним изложбама дизајна у родној Француској, широм Европе и у Њујорку.
Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs