Судар од пре десет милијарди година обликовао Млечни пут

ПАРИЗ - Галактички „ореол” масе величине 600 милиона сунаца око Млечног пута, у којем је и Земља, углавном чине остаци судара од пре десет милијарди година с другом галаксијом, саопштили су у среду научници.

Астрономи су дуго покушавали да утврде да ли се Млечни пут „угојио” од неколико судара с „малим” галаксијама, или је порастао после судара са само једном, великом.

Да би се провериле различите теорије о томе, астрономи су анализирали податке које је прикупио Европски свемирски телескоп „Геа” који је Европска свемирска агенција 2013. године лансирала у орбиту око Земље.

Телескоп-сателит је направио тродимензионалну мапу скоро 1,7 милијарди звезда у галаксији Млечни пут, од којих је за многе било могуће одредити удаљеност од Земље и брзину.

„Нисмо очекивали да већина звезда које чине 'ореол' имају заједничко порекло”, рекла је Амина Хелми, астроном Универзитета у Гронингену, у Холандији, коауторка студије објављене у магазину „Нејчр”. Али се испоставило да те звезде „формирају прилично хомогену групу”.

Поврх тога, „њихов 'хемијски потпис' се јасно разликује од 'првобитних' звезда Млечног пута”, додала је она, преноси Бета.

Истраживачи су могли да у три димензије реконструишу долазак тих звезда током времена. „Ти видео-записи (реконструкције) омогућавају астрономима да проуче како се наша галаксија формирала и како се развила”, написала је у коментару студије Ким Вен, астроном Универзитета у Викторији, у Канади.

Амина Хелми и њене колеге су успеле да утврде да се судар с другом галаксијом десио пре 10 милијарди година, око 3,8 милијарди година после „Великог праска”.

Тим је ту галаксију назвао „Геа-Енкелад” - по телескопу „Геа” и гиганту из грчке митологије Енкеладу (Enkeladosu, Enceladusu) који је, по античком предању, као поражен у једној борби гиганата затрпан испод вулкана Етна, на Сицилији, одакле и данас покушава да се искобеља, те мешкољењем изазива земљотресе.