Фотеља у цвећу

Некада је критичарима било лако да одреде шта је добар дизајн а шта није, где су границе доброг укуса а где почиње царство кича, шта је вредно њихове пажње, а од чега могу само да окрену поглед на другу страну.

Данас су се сви критеријуми измешали. Нешто може бити лепо, а неудобно, друго ружно, а удобно.

Да ли је ова полуфотеља − полулежаљка удобна? Нећете знати док не седнете и не процените да ли вас жуља или се њене цветне латице повинују вашем телу. Тако је то са модерним дизајном. Лепо је оно што ми се свиђа, ако ми се не свиђа − није лепо.

Нисам сигурна да је кориснику овог дизајна од пресудне важности било то што је ово предмет са потписом. То има значаја само ако они који ће предмет затећи у вашој соби знају да овај дизајн има своје значајно место у свету дизајна предмета, да није анонимна ствар која се може купити тек тако у свакој продавници намештаја.

Софа-столица са расцветаним латицама дизајнерке Патрисије Уркиоле шармантан је предмет који ће развеселити сваки ентеријер, а нарочито дневну собу која можда пати од лаке меланхолије или су јој зидови обојени суморним тоновима јесењег дана. Или је можда соба окренута северу?

Уосталом, зашто лупати главу око тога да ли је предмет доброг, осредњег или проблематичног дизајна?

Читав 20. век протекао је у напорима архитеката и дизајнера да наметну људима ствари које ће их усрећити и учинити живот у кући квалитетнијим, комфорнијим и једноставнијим. Али, „мање је више” одавно је замењено констатацијом „мање је досадно”, а „форма следи функцију” тврдњом да „форма следи фијаско”.

Можда је дизајнерима од тих ригидних дана остало само да раде „како им драго” и да теже само да се допадну. Такво је време дошло у свему па и у дизајну.

Патрисија Уркиола

Шпанско-италијанска дизајнерка и архитекта рођена је у Овиједу у Шпанији 1961. године. Студирала је архитектуру у Мадриду, а затим наставила школовање на Политехници у Милану у Италији, где је дипломирала 1989. године. Главни мото њеног рада јесте иновација, емоција и ментална релаксација. Њени радови имају све карактеристике перфекције у најширем смислу, што и није чудо када се има у виду да су јој ментори били такви ауторитети као што су Ахиле Кастиљони и Вико Магистрети. Године 2001. отвара у Милану свој Студио за дизајн и од тада креће њена сарадња са најуспешнијим компанијама данашњице као што су „Алеси”, „Луј Витон”, „Розентал”, „Мисони”, „Бе-Ем-Ве”, и многи други који значе пословни успех на глобалном нивоу. Патрисија воли да експериментише и да открива потрошачки сензибилитет али на један пријемчив и неагресиван начин. Њен дизајн је својеврстан дизајн „са људским ликом” који публици подилази на хуман и допадљив начин. Поред бројних међународних признања истиче оно са именом „Исабела Католкиња”, коју је примила од краља Хуана Карлоса Првог од Шпаније.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs