Опасности брзих дијета

Брза дијета је она код које се напредак у мршављењу рачуна у двоцифреном броју килограма на месечном нивоу. Дакле, држите некакву експрес брзу дијету и мршавите 15 или 20 кг месечно. Ако мало прочешљате по интернету, пронаћи ћете гомилу оваквих експрес брзих дијета за мршављење које нуде управо то. Због брзине многи се забораве да проуче опасности које овакве брзе дијете нуде.

Свака брза дијета има за основу изразито малу енергетску вредност, која је знатно испод енергетског минимума (базалног метаболизма) већине, дакле испод 1.200 кцал дневно. Јер да би брзо смршали, морате да гладујете. Било да је ова или она брза дијета у питању, избачене су целе групе намирница, дакле или су избачене масти, или угљени хидрати, или обоје.

Креатори брзих дијета често дају ограде којима јасно кажу да се оне не препоручују трудницама, дојиљама, дијабетичарима, особама које имају проблеме са штитастом жлездом, јетром и бубрезима, као и онима са изразито ослабљеним имунитетом. Шта вам то говори? Да су лоше. Ево чему доприносе:

Губитак мишићне масе: Циљ је наравно смршати и то брзо, а метода је натерати тело да „нападне” сопствене масне резерве и њих почне да троши као основни извор енергије. У реалности то не иде тако просто, а тело се окреће катаболизму у недостатку довољно енергије и разједа сопствене мишиће.

Дехидрација: Када брзо мршавите, прво губите воду, односно течности из организма. Ваше тело сагорева калорије и вишак килограма у фазама, а ако покушате да натерате своје тело да изгуби вишак брже него што је природно, можете изазвати озбиљне здравствене проблеме.

Успоравање метаболизма: Последица је појава јојо-ефекта и враћања килаже по завршетку оваквог мучења гладовањем. Глад се увек враћа јача, то је сигурно, а можете је преварити само до те мере док мозак не научи да је предвиди и превентивно делује.

Замор: брза дијета значи унос врло мало калорија, а калорије покрећу организам. Резултат је недостатак енергије, замор, осећај летаргије.

Пробавне тегобе: иако то многе брзе дијете прећуткују, брзо губљење тежине може да доведе до озбиљне дијареје, да би се касније јавила и опстипација (затвор). Као и код дехидрације, дијареја током дужег периода може довести до дехидрације, а тада може бити опасна и по живот.

Неухрањеност: брзе дијете значе велике рестрикције у погледу целих група намирница (на пример без угљених хидрата), као и калорија, што телу одузима потребне хранљиве материје и доводи до неухрањености, што се прво примети по стању ваше коже, косе, ноктију. Слаба ухрањеност значи и слаб имунитет.

Лоше су за емотивно и физичко здравље: Циклус брзих дијета на крају доводи до успоравања метаболизма, добијања на тежини, фрустрације, негативне слике о телу, жудњи и преједању.

Шта је из свега овога наш организам научио? Нажалост, ништа добро!

Јер, здрава дијета, за разлику од брзе дијете, није оптерећена изразитим рестрикцијама, па се ту не јавља глад. Адекватан избор намирница и одређена енергетска вредност здраве дијете вам не дају да будете гладни, а ипак здраво мршавите. Губитак килаже је за здраво мршављење око 5-8 кг месечно.

Мршављење је наравно спорије него код брзе дијете, али је здраво и одрживо на дужи рок. Осећате се добро држећи здраву дијету. Нисте мрзовољни, депресивни, не боли вас глава, немате ризика по здравље. Једете намирнице које волите (уколико сте здрави) из свих група – укључујући угљене хидрате, масти и протеине, све нутритивно вредне намирнице.

Здрава дијета је индивидуална дијета и она има пар једноставних правила:

• редовно једите сваког дана у исто време, 4 или 5 оброка дневно (једна до две ужине), у адекватној количини;
• научите да кувате сами своју храну, избегавајте индустријске производе;
• преферирајте динстану, кувану или печену припрему хране, а мање храну пржену у дубокој масти;
• хидрирајте се најбоље обичном водом, избаците газиране напитке и превише алкохола.

Сада знате шта да (не) радите, па издвојите време за себе. Не јурите у брзе дијете.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com