Златни плод јесени
Дуња је симбол љубави, среће, брака, плодности, лепоте, памети и безвремености
Дуња је воће које изгледом највише подсећа на јабуку и крушку, али се за разлику од њих знатно мање употребљава.
Мирис дуње са ормара некада давно будио је наше баке и маме. Ово сласно воће један је од симбола јесени и ако мало пажљивије потражите, наћи ћете га и на својој пијаци.
Дуња потиче из подручја древне Месопотамије и Медитерана, где се и данас највише узгаја, а лидер у производњи дуње је Турска. Данас се ова воћка узгаја од Јужне Америке до северне Африке и средње Азије. Србија је у светској производњи дуња на 9. месту, па заиста немамо изговор што је толико мало конзумирамо.
Дуња је симбол љубави, среће, брака, плодности, лепоте, памети и безвремености, а у стихове су је уобличили Ђорђе Балашевић и Исидор Бајић. Наравно, песме говоре о љубави која је нежна и ароматична попут мириса дуње. У старој Грчкој, на пример, дуњу су делили млада и младожења како би им брачни живот био складан и срећан. У старогрчкој митологији дуња се повезује са Афродитом, богињом љубави, којој је Парис дао златну јабуку за коју се сматра да је управо дуња.
Било како било, дуња је веома здраво воће и обилује витамином Це и минералима: калијумом, натријумом, цинком, бакром, гвожђем и манганом. Поред тога, у дуњи ћете наћи и пектин и органске и неорганске киселине. Семе дуње се не користи као такво, већ се приликом конзервирања или кувања одбацује, а семе, баш као и цело воће се као сировина користи за производњу сирупа против кашља. Семе обилује слузима (око 20 одсто) и масним уљима (15 процената), а поред тога и цијанид гликозидом, па се зато не конзумира. Дуња је слатка и због високог садржаја шећера, око осам одсто, а садржи и нешто мало амигдалина, танина, емулзина и протида. Дуња садржи и воћне киселине, у првом реду јабучну (око 1 проценат).
Права је штета што дуњу више не једемо, као свежу, у оквиру неких јела (термички обрађену) и као зимницу (компот, слатко), као сок или желе. Обично се дуња огули када се користи, али неки рецепти ни то не захтевају, већ је само довољно извадити семенке, наравно ако је кожа тања. Када се дуња споро термички обрађује, она мења боју и од кремасто жуте постаје ружичаста, а ако је кожа остављена – боја иде и до црвенкасте. Пре термичке обраде дуња је киселкаста, док после ње постаје сладуњава и јако укусна.
Пита од дуње? Пробајте и комбинацију дуње са јунетином, свињетином, пачетином или јагњетином. Велики број рецепата који у себи садрже јабуке могу се прилагодити дуњама.
Као древни лек дуњу су користили стари Грци и Римљани, поготово у терапији против дијареје, а данас се у фармакологији, козметици и индустрији дуња знатно више користи. Сок од дуње можете наћи у сваком боље снабдевеном маркету, а он је одличан против досадних и упорних пролива код деце, али и одраслих. Сок од дуње се релативно лако прави и у кућној варијанти, довољно је да имате ренде и неколико слојева газе. Било да пијете овакав или индустријски сок од дуње, он освежава уста и слузницу желуца и црева. Зато… уздравље!
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
