ДИЗАЈН

Инспирисан животом

Ја сам индустријски оптимист, можда чак и романтик. – Справљање коктела је уметност и питање је дана када ће то бити и потврђено

(Фотографије из личне архиве ауторке)

Дан сваког од нас испуњен је разним активностима – од вожње бициклом, преко рада за компјутером, доколичења у дневној соби до окупљања с пријатељима у кафићу. Зато модерни дизајнер не треба да се бави само декоративним дизајном, већ више оним практичним, употребљивим у свакодневном животу. Тако размишљајући, британски дизајнер Мајки Јанг одлучио је да се опроба у дизајнирању бицикла, миша за компјутере, намештаја – столица, полица, сточића... и коначно – прибора за коктеле! Све су то били захтевни задаци, али овај последњи донео му је истинску релаксацију. Јер, има ли ичег пријатнијег, занимљивијег и провокативнијег од шарених коктела?

Коктел је, по дефиницији из приручника публикованог у Њујорку 1806. године, „стимулативно алкохолно пиће сачињено од јаких алкохолних врста, шећера, воде и горких пића”.

У међувремену, у игру су ушли џин, текила, водка, виски, рум, вермут, затим воћни сокови, па мед, млеко, шлаг, кремови и наравно – лед у огромним количинама. Лимун и лимета се подразумевају.

Справљање коктела је уметност и само је питање дана када ће то бити и званично потврђено. Модерни филмови и романи 20. века обилују причама о коктелима, а највећи обожаваоци тих чаробних напитака били су, између осталих, и Ернест Хемингвеј и Брижит Бардо.

Справљање коктела је нешто између позоришне представе и приче која се препричава. Коктел мајстори су неодољиви шармери, баш као и имена коктела: „Bloody Mary”, „Tequila Sunrise”, „Black Russian”, „Bahama Mama”, „Sex Machine”, „Manhattan”... Ко да им одоли? „Ја сам индустријски оптимист, можда чак и романтик”, каже дизајнер. Верујемо му на реч.

Мајкл Јанг

Британски дизајнер, рођен је 1966. у Сандерленду у Енглеској. У родном граду завршио је Политехнички факултет. Године 1992. стекао је диплому с највишим оценама из дизајна намештаја и предмета на Универзитету Кингстон у Лондону. Радио је и стицао искуство у Студију Тома Диксона у Лондону. Добио је стипендију Савета за примењене уметности и одржао низ самосталних изложби у Паризу, Берлину, Токију... Од 1995. године има сопствене дизајнерске студије у Лондону, на Исланду и у Хонг Конгу. Године 2006. добија награду за дизајн градског бицикла, затим за мекани, бежични, рачунарски миш у разним бојама. Истовремено пројектује савремени намештај и уређаје за информатичке мреже за размену електронских докумената међу корисницима, али и предмете декоративне природе за модерне ентеријере.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs