ИСХРАНА

Утицај хране на расположење

Одржавање доброг варења је од веома велике важности за одржавање доброг менталног здравља

(Фото Пиксабеј)

Познато је да ваше расположење одређује шта вам се једе (или не једе) од намирница, па се често деси да у томе претерате или изгубите апетит у потпуности. На пример, дипломирали сте и желите да почастите себе (и вама драге особе) омиљеним вам ђаконијама и посластицама. С друге стране, осећај потиштености, губитка, туге и бола је готово по правилу праћен потпуном незаинтересованошћу за храном. Дакле једемо како, колико и када смо расположени. И у другом смеру све ово такође функционише, тако да храна коју једете може утицати на расположење.

Ова појава је очигледна одмах по конзумирању хране, али и у дужем периоду чим схватите да боља исхрана мења и ваше ментално здравље набоље. Како то? Најкраће речено: здравија исхрана утиче на мозак, а он на расположење. Постоји нераскидива веза између мозга и желуца. Оба су се формирала у исто време од истих ткива у фетусу. Ова два органа, односно система, везана су преко пнеумогастричног живца (живац луталац или лат. nervus vagus), десетог можданог живца који повезује мождано стабло и трбух. Овај живац је основна веза коју ваше стомачне и цревне бактерије користе да пошаљу одговарајућу информације вашем мозгу.

Одржавање доброг варења је, дакле, од веома велике важности за одржавање доброг менталног здравља. На западу, али и код нас, постоји много фактора који негативно утичу на добро варење и цревну флору, а потом и на ментално здравље. Главни негативни фактор је класично узгајана храна третирана глифосфатом, тоталним хербицидом (још увек коришћен и у Србији иако се ЕУ смерницама подржава укидање употребе глифосфат није избачен), канцерогеног отрова који поред изразите токсичности узрокује и дефицит у минералима који су неопходни за нормалну функцију мозга, а томе и расположења.

Постоје разне намирнице које позитивно утичу на расположење, а ево неких најважнијих:

– Црна чоколада. Ако сте од оних који се орасположе сваки пут када грицну комад црне чоколаде, знајте да то није случајност. Кривац је анандамид, неуротрансмитер који се производи у мозгу и привремено блокира осећај бола и депресије. Довољно је узети 30–40 грама црне чоколаде да би се осећали боље

– Протеини. Квалитетан извор протеина, нпр. органска јаја, сир или шака бадема, помаже у одржавању нивоа шећера у крви и видљиво већу енергију и расположење.

– Банане садрже допамин, природну хемикалију која поправља расположење. Такође су богате витаминима Бе, укључујући витамин Бе-6 и магнезијум, који смирују нервни систем

– Кафа утиче на низ неуротрансмитера који се односе на контролу расположења, тако да јутарња шоља свакако има утицај на расположење

– Куркума (куркумин). Овај жути пигмент се сматра кривцем за многе лековите ефекте куркуме

– Боровнице и купине. Антоцијанини су пигменти који дају боју плодовима боровнице и купине. Ови антиоксиданси подстичу производњу допамина у мозгу, хемикалије која је од кључне важности за координацију, функцију меморије и расположење

– Омега-3 масне киселине (животињског порекла). Било да је конзумирате као природну храну или суплемент, омега-3 масне киселине позитивно утичу на ваше расположење

– Ферментисани производи (нпр. кефир и кисело млеко). Кефир и кисело млеко с пробиотским бактеријама позитивно утичу на развој добре цревне флоре, што доприноси бољем расположењу. Наравно, најбоља је опција да су ти производи од органског млека

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com