Систем лампи „пе-ха”

Стона, стојећа и висећа лампа Пола Хенингсена из 1920. године представљају најбољи пример да истинске вредности дизајна једног предмета могу понети епитет непролазности ако су засноване на адекватним критеријумима. У то време дизајнери су, пројектујући лампе, акценат стављали на естетику самог предмета, док је функционалност била у другом плану. Пол Хенингсен је радио управо супротно. Трагао је за естетиком форме која ће бити последица њене употребне вредности и функционалности. Дизајн расвете ентеријера захтева много различитих знања, а дизајн лампе веома је захтеван задатак, као што је људско око веома деликатан орган.

Аутор је, наоружавши се невероватним стрпљењем уз врхунску студиозност, приступио овом задатку, који је сам себи поставио. Пуних десет година трајала је припрема до реализације пројекта. Желео је да дизајнира лампу која ће давати меку и топлу светлост са могућношћу подешавања њене јачине према потребама корисника. Трагао је за варијантом која ће бити истовремено једноставна и сложена, непретенциозна и технички перфектна. Бирао је материјале који ће адекватно одговорити на постављене захтеве и одабрао је опално стакло и месинг. Тако је добио троабажурну форму, софистицирану у својој геометријској једноставности. Снопови светлости који пролазе директно испод абажура–рефлектора или се простиру кроз опално стакло стварају феноменалне ефекте од амбијенталне атмосфере пригушености до директне јаке осветљености – у зависности од потреба у соби – да ли се ради о лустеру изнад стола за обедовање или о лампи у углу собе док слушате музику.

Тек када је био сигуран у свој пројекат, аутор је свој дизајн понудио познатом произвођачу: „Луис Поулсен” у Копенхагену, који је од овог дизајна направио светски хит који управо слави деведесети рођендан.

Пол Хенингсен (1894-1976)

Дански новинар. Публициста, ликовни критичар, писац филмских сценарија, политички активан антифашиста (за време Другог светског рата живи као азилант у Шведској), завршио је студије на Високој техничкој школи у Копенхагену, што му је омогућило да се бави и дизајном. Његова сфера интересовања била је расвета унутрашњег архитектонског простора и у тој области остварио је своје највеће успехе. Серија лампи које је он пројектовао за познату фирму „Луис Поулсен” и данас је актуелна иако је од првих скица прошло 90 година. Педесетих година прошлог века критиковао је скандинавски дизајн да је превише софистициран и артистички уместо да буде прилагођен за потребе масовне производње и потрошње. Залагао се за демократичност дизајна и његову примену у свакодневном животу.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs