„Кост” – за седење

Као што људско тело има скелет од костију, имају га и ствари. Нешто мора да их држи у жељеном положају. Променљивом или непроменљивом. У случају столице, скелет такође може бити адаптиван (са нагибом леђног наслона који се прилагођава потребама, са седиштем чија је висина променљива и сл.), а може бити и једном заувек дефинисан у одређеном положају и облику. У случају столице „кост”, скелет је фиксиран у једном положају.

Ова прича о скелету асоцијација је на назив столице који је аутор дао свом делу, а то је – „кост”. Многи дизајнери намештаја 20. века тежили су тзв. органском дизајну, облику намештаја који ће савршено кореспондирати са људским потребама. Некада су њихове тежње биле суштинске на темељу ергономије и специфичности живог организма чији се положај непрекидно мења, из часа у час, из трена у трен, са местом радње, са годинама или расположењем. Некада су њихове тежње биле формалне природе, као што је случај са овом столицом. Она има костур и зове се „кост”, али тај костур нема зглобове који би га чинили адаптивним, већ само једну сјајно уобличену форму која од кости ствара префињену скулптуру. Не може јој се оспорити допадљивост уз адекватне асоцијације, али јој се може оспорити прилагодљивост. Костур столице „кост” израђен је, или боље рећи извајан је, од масивног дрвета јавора и веома примамљиво изгледа. Не буди сумњу у стабилност и сигурност седења, напротив, мами вас да столицу испробате и њену ексклузивност тестирате. Лепо обликовано седиште од пресоване јаке коже слично седлу, држаће вас безбедно у седећем положају. Неће вам бити потребне узде да зауздате столицу, слободно јој се можете препустити и веровати да сте на сигурном.

Рос Лавгроув

Британски дизајнер, рођен је 1958. године у Кардифу у Велсу. Студирао је дизајн на Политехници у Манчестеру, а затим завршио студије на Ројал колеџу за уметност у Лондону. Осамдесетих година радио је пројекте за АЕГ и „Епл”. После тога бавио се дизајном ентеријера, и то веома успешно за „Кнол интернационал” у Паризу. Године 1987. оснива „Дизајн студио” са колегом Жулијаном Брауном, и то партнерство трајало је до 1990. После тога оснива у Лондону самостални дизајнерски студио – „Студио X” и од тада веома успешно сарађује са најпознатијим светским произвођачима намештаја и опреме за ентеријер као што су „Кнол”, „Дријаде”, „Конели”, „Капелини”, „Артелуче” и „Моросо”. Веома много је експериментисао на тему „органског дизајна”, актуелног још од средине 20. века. Најчешће су ти експерименти били формалне природе јер се крајем 20. века трагало превасходно за новим формама у дизајну, више него за самом његовом суштином.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs