Столица „споти”

Одувек су дизајнери експериментисали са материјалима. Ови су већ сами по себи изазов: дрво, метал, пластика... Када је реч о дечјем намештају, изазовно је пројектовати намештај а нарочито онај за седење, за краткотрајну употребу, јер, наравно, деца брзо расту, па им он не може дуго бити „по мери”. Ако је данас столичица удобна трогодишњаку, већ кроз годину дана биће тесна четворогодишњаку. И, шта онда? Да ли ће је наследити следећи по реду члан породице (уколико га има или ће га бити), да ли ће родитељи столичицу поклонити некоме коме баш таква треба, да ли ће је донирати обданишту, сачувати као успомену или бацити у смеће? Бацање подразумева, за оне еколошки освећене, одређену грижу савести, јер то значи не само расипање већ и загађивање животне средине, наравно, ако је столичица од пластике.

Баш због таквог размишљања, за дизајнера је дечја столица од картона била изазов. Атрактивни изглед, ниска цена и могућност рециклаже. Поигравање са обликом и штампане шаре које деца воле. Употребите је тродимензионално, склопите дводимензионално и поклоните, тако склопљену, локалном сакупљачу секундарних сировина. И учинили сте добро дело.

Аутор је волео да гледа како се деца играју и како користе намештај. Ретко које дете седи мирно дуже време. Седање, устајање, врпољење, па све испочетка. Каква је ово столица? И да ли је то на шта треба да седну, уопште столица? Можда је то некаква играчка која служи и за седење?

Деци је сигурно оваква столица забавнија од некакве класичне јер они у том узрасту не размишљају о удобности.

Много тога је дизајнер имао у виду док је планирао столичицу за најмлађе. Она је првенствено морала бити стабилна и сигурна да се дете не преврне. Конструкција је од вишеслојног картона, облик је адекватан намени а цена прилагођена масовности потрошачког тржишта. Права ствар у златно доба новопромовисане „поп” културе.

Питер Мардок

Британски дизајнер, рођен је 1940. године у Великој Британији. Студирао је на Краљевској академији за уметност (Royal Collеge of Art) у Лондону, где је дипломирао 1963. године. Студио за дизајн оснива у Лондону 1968. године, у коме самостално експериментише и дизајнира разне предмете за свакодневну употребу. Нарочито је успешан у сфери графичког дизајна и дизајна робних марки за бројне корпорације. Временом његова специјалност за дизајнирање „лика фирме” постаје веома позната, уносна и респектабилна. Године 1968. у сарадњи са Ленсом Вајманом дизајнира комплетан графички дизајн за Олимпијске игре у Сијудад Мексику.