Јахачи на крају света
Монголи воле да кажу да су рођени на коњима: прво науче да јашу па тек онда да ходају. – Улан Батор пулсира у знаку Џингис кана
Монголски џокеји су искључиво – деца (Фото из личне архиве аутора)
Три пута већа од Француске, а двапут од Тексаса, простире се на 1,57 милиона квадратних километара. Монголија – „земља плавог неба на крају света”, како је поетично називају – има само 2,7 милиона становника, од којих трећина живи у Улан Батору.
Монголију, земљу непрегледних степа и огромне пустиње Гоби, окружују хоризонти. „Ми се граничимо са небеским сводом”, тврде Монголи, сви номади у срцу и души, поносни на величину своје земље, ипак стешњене између два џиновска суседа – Русије и Кине.
