Урме крцате шећером

Урма је плод стабла датуле, односно урмине палме (лат. Phoenix dactylifera). Урме су најпопуларније воће земаља северне Африке и Блиског истока и земље овог региона уједно су и највећи узгајивачи на планети. У арапском и раније бедуинском јеловнику, урме су се у прошлости јеле у комбинацији са камиљим млеком, и то као главна храна.

Постоји много врста палме датуле, па тако и урме, различитих боја од јаркоцрвених до јаркожутих и оне могу да буду мекане, средње суве или суве. Од врсте зависи колико урма садржи глукозе, фруктозе и сахарозе.

Датула односно урмина палма је синоним за оазу, где ова биљка такође успева и пружа уточиште путницима кроз пустињу. Савремене плантаже датула нису остављене на милост и немилост природи, већ се плански подижу и експлоатишу. Суве и меке урме могу да се једу као свеже (са коштицом) или без коштице уместо којих је убачен бадем, орах, кандирано воће, марципан, тахини или крем сир.

Нутритивно гледано, садрже обиље неопходних храњивих материја и одличан су извор калијума, магнезијума, мангана, гвожђа и фосфора. Оно што је такође битно јесте присуство минерала у траговима: бора, бакра, селена и цинка. Уопштено гледано, урма има калоријску вредност од 282 калорије у 100 грама, што значи да је једна од најкалоричнијих воћки.

Пуне су шећера, наиме, од 100 грама, на угљене хидрате отпада 75 грама, шећери су 63 грама, док су дијетна влакна осам грама. Масти готово да и нема, а беланчевина такође, свега 2,5 грама. На воду отпада око 20 грама. Од витамина урме садрже готово искључиво комплекс Бе витамина. Гликемијски индекс урми зависи од врсте, па тако „калас” има 35,5 „бархи” 49,7, „боман” 30,5.

У арапском свету постоји безброј употреба за урме: од слаткиша, додатка јелима, пудинга, додатка хлебу, намаза, сирупа, сирћета и безалкохолних пића.