Краставац – добар савезник у дијети

Велики проценат воде чини краставац одличним дијуретиком, ово поврће уклања накупљене токсине, подстиче рад бубрега и жучи. Због дијеталних влакана краставац поспешује рад дебелог црева и штити организам од канцерогених материја. Калијумом подстиче флексибилност мишића и помаже у нормализацији крвног притиска.

Такође се користи и за умиривање иритиране коже, у подручју око очију, приликом лакших опекотина и друге иритације. Благи, умирујући ефекат овог поврћа потиче од кофеинске киселине и витамина Це који спречавају задржавање воде и дају специфичан осећај хлађења. Особе са осетљивим рукама могу да искористе кору краставца за умиривање иритиране коже после употребе детерџената током ручног прања. Сок од краставаца је благотворан код крварења десни и болести зуба.

Жута кора показује да није за јело

Ово поврће је осетљиво на топлоту, а приликом куповине требало би бирати нешто тврђе, равномерно зелене плодове облих крајева. Ако плод има мање избочине или другу нијансу зелене боје, лошијег је квалитета. Жута боја сигуран је показатељ да је плод горак, а смежурани крајеви и мек средњи део знак су да такав плод више није за конзумирање. Мањи краставци су мање горки, а тањи имају мањи број семенки. У нашим радњама последњих сезона продају се краставци упаковани у најлон и пресвучени слојем воска чији је циљ продужење рока трајања. Најбоље је ипак да се краставци употребе док су најсвежији, дан-два од куповине.

Енергетска вредност свежег ољуштеног краставца износи 12 калорија на 100 грама. Највише садржи воде, а остало су: угљени хидрати (2,16 одсто), беланчевине (0,59 одсто) и масти којих је само 0,7 одсто. Од минерала краставац садржи калијум: (136 милиграма), фосфор (21 милиграм), калцијум (12 милиграма), гвожђе (0,22 милиграма), цинк (0,17 милиграма), манган (0,07 милиграма), бакар (0,07 милиграма) и селен (0,1 милиграм). Од витамина свеж краставац има витамин Це (3,2 милиграма), витамине Бе комплекса – тиамин (0,03 милиграма), рибофлавин (0,03 милиграма), ниацин (0,04 милиграма), пантотенску киселину (0,24 милиграма), пиридоксин (0,05 милиграма), колин (5,7 милиграма) и витамин Ка (7,2 милиграма), док као свеж у 100 грама садржи и 0.7 милиграма биљних влакана.

У исхрани се најбоље комбинује са млечним производима, па се због тога у кухињама широм југоисточне Европе припрема салата од краставаца уз незаобилазан јогурт или кисело млеко. За особе које тешко варе краставац препорука је да се исече на мање комаде, посоли и остави неколико сати у фрижидеру пре конзумације.

Ово поврће је један од основних састојака многих источњачких јела, а широм света се користи за декорацију јела и салата; реже се у облику спирала, звездица или других облика, помоћу специјалних ножева.

Постоји мноштво сорти које се узгајају широм света. Не зна се прецизно одакле потиче краставац, али према неким изворима постојбина му је северна Индија, док по другим тврдњама краставац потиче из тропске Африке.