Аутор: Славица Ступарушић
26.11.2025 у 08:22
Кафа се пече, може и да се кува, риба гаочица је афродизијак, сир из мјеха један од најстаријих сирева у Европи, маслиново уље доноси екстра профит… Попут правих штребера, упијали смо сваку реч на недавно одржаном представљању монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове”, коју потписују др Драган Брењо и академик проф. др Ново Пржуљ. Промоција је окупила љубитеље културе, традиције и гастрономије. Представљени су не само резултати вишегодишњег истраживања, већ и лични увиди, анегдоте и визија будућности гастронаслеђа као покретача одрживог развоја. Ово дело, настало по идеји протојереја-ставрофора Радивоја Круља, представља први свеобухватни преглед гастрономске историје Херцеговине од краја 12. века до данас. – Када нам је отац Радивоје убацио ту мисао у главу, нисам знао одакле
26.11.2025 у 08:22
Лепиња заузела 32. место на листи 100 најбољих хлебова на свету – прострујала је вест регионом. Портал „Тејст атлас”, глобални водич за традиционалну храну, објавио је листу најбољих хлебова света за 2025. годину, а српска лепиња је била раме уз раме с хлебовима из Индије, Италије, Мексика и других земаља. На листи се нашао индијски нан с белим луком и путером – заузео је прво место. Италијанска фокача, мексички болило, грузијски пури, турски симит – део су ове престижне селекције, на чијој 103. позицији је српска проја, а на 125. чесница. Зашто је лепиња заслужила место међу најбољима? У образложењу портала стоји да је лепиња „мекана и сунђераста погача на квасцу, популарна широм Балкана, која се традиционално пече на високој температури”. Управо та техника печења даје јој карактери
21.11.2025 у 14:04
Виђамо је на билбордима и у ТВ рекламама, па би, на први поглед, могло да се помисли да је реч о манекенки. Међутим, иза тог лица које одише смиреношћу, стоји академска сликарка и мозаичарка, позната и цењена широм света – Анђелка Радојевић, која своју Шумадију не напушта: „Овде сам свој на своме, од рођења”. Чекић, наковањ, клешта и пинцета – то је њен алат. У судару снаге и прецизности настаје мозаик, начин њене комуникације са светом. Та техника, која не прашта грешке, дарује трајност. – Дуготрајан је то процес, али леп. За мене је мозаик антистрес терапија, време које проводим квалитетно сама са собом. У њега уграђујем све своје знање и љубав, коју касније делим са публиком – каже Анђелка. „Када не би било жена, дијамант би био само обичан каменчић”, рекао је Виктор Иго, а
21.11.2025 у 12:08
У савременом добу, када интернет заузима све већи део нашег свакодневног живота, ни вера није остала изван дигиталног света. На бројним интернет страницама, званичним сајтовима православних епархија и манастира верници могу да читају молитве, житија светих, као и објашњења празника и богослужења. Српска православна црква има свој званични сајт, а многе епархије и манастири редовно објављују вести, проповеди и духовне поуке. Друга награда за колекцију Ђорђе Вукадиновић, Чачак Посебан пример повезивања вере и савремених медија представља Међународна изложба фотографија „Православље на интернету”, коју већ 20 година заредом организује Друштво љубитеља фотографије, филмских и видео остварења „Беофото” из Беочина. Ова изложба окупља фотографе из целог света који својим радовима пр
08.11.2025 у 16:49
У мирису запршке крије се време када се кувало са стрпљењем, на лаганој ватри, док се јело не укрчка и на крају згусне. Пасуљ, сарма, чорбе – без тог завршног додира, за многе нису комплетни. Данас, када више знамо о здрављу, запршка заслужује преиспитивање. Мешавина брашна и масноће, најчешће уља или масти, која се кратко пржи и додаје јелима ради згушњавања и укуса, у балканској кухињи је готово обавезна у многим јелима. Пасуљ без запршке је за многе незамислив. Али, ни њене лоше стране не треба занемарити. Уља или маст (маслац) ако се користе у већим количинама могу повећати холестерол у крви, а запршка додаје јелу значајан број калорија без нутритивне вредности. Некоме препржено брашно са масноћом отежава варење. Све ово не значи да запршку треба избацити – већ да је треба корист
27.10.2025 у 10:55
На основу избора сладокусаца и по гастро-трендовима на друштвеној мрежи „Тикток”, најпопуларнији колачи међу младима су француски макаронси, италијански џелато, амерички кронат, јапански мочи, турска баклава, португалски паштел де ната, али и нове посластице попут фрикшејкова и бабл вафлија. Сви су се они нашли на недавно објављеној листи 20 најомиљенијих слаткиша широм света. Свака од наведених посластица има свој „идентитет”, неке су чувари традиције, друге амбасадори урбане иновације. Дубаји чоколада Оно што их спаја није само сладак укус, већ и атрактиван изглед, погодан за „Инстраграм”. Ако је судити по „Тиктоку”, најпопуларнији слаткиши морају да буду шарени, пуњени, фотогенични и, по могућству, да стану у један залогај и један хаштаг. Баш као што су фрикшејкови,
23.10.2025 у 10:29
Воћњак, виноград, башта или саксије с цвећем на тераси разлог су да се бавимо компостирањем, под условом да можемо да обезбедимо минимално један квадратни метар простора у дворишту или на тераси. Компост настаје природним процесом разлагања органских материја, као што су баштенски отпад и остаци хране. Новосађанка Мајда Адлешић, дипломирани инжењер хортикултуре и пејзажне архитектуре, креаторка пројекта „Баштологија – одрживо баштованство”, подсећа да је компост корисно биођубриво које обогаћује земљиште и поспешује раст биљака. Мајда Адлешић – Предрасуда је да компостирање захтева велики простор и да је то нешто прљаво, што смрди. Може се и то десити, али то значи да се у процесу поткрала нека грешка. Битно је уочити разлику између распадања, односно разлагања и труљ
