Аутор: Александра Мијалковић
14.06.2022 у 21:15
Недавно је на фестивалу „Белдокс” премијерно приказан документарни филм „Под нашим прозорима” Владиславе Војновић, коју читалачка и филмска публика у Србији (и шире) добро познаје по причама, романима, песмама, позоришним, филмским и телевизијским сценаријима. А сад нас, уз помоћ радознале камере, уводи у свакодневицу чешке мањине у војвођанском градићу у којем је рођена пре 56 година. – Бела Црква је мултинационална. Кад смо били деца, таква ствар се стално с поносом истицала. Чеси су бројна мањина у Србији, а већина живи на територији Беле Цркве. То су вредни људи који негују ред, заједништво и узајамност, дакле, онакви су какви смо некад били сви (или смо се барем трудили). Међутим, Чеси су уз све то имали и једну дозу дистанцираности, која није свима била симпатична. Временом ће се
29.04.2022 у 21:14
И пре него што читалац књиге „Тајна агенција нове Југославије” постави питање да ли је стварно било овако, чека га одговор – ово је дело фикције, а не хроника, памфлет или сценарио за документарну серију. Мада „ослобођеност од дагеротипских притисака реализма не укида делу истинитост, а то важи како за анегдоте, тако и за ликове овог романа о дезинтеграцији једног заната”, наводи аутор Бранко Анђић, један од представника тог заната, новинарског, којем је многе године свог живота посветио управо у агенцији Танјуг, поред осталог и као дугогодишњи дописник из Аргентине. Кад је, у околностима тешким и за Југославију и за новинску кућу којој је припадао, а и за саму струку, решио да се 1990. скраси у Буенос Ајресу, неко време писао је за разне друге медије, а онда се запослио као саветник
27.09.2024 у 10:52
Ако сте љубитељ шетњи по природи, ако сте радозналог духа и не устручавате се да пробате нешто ново и другачије, пролеће је право време да кренете у авантуру откривања и прикупљања јестивог дивљег биља и његовог коришћења у припреми укусних и здравих јела – од пита и чорби до намаза и торти. Маслачак није само неугледни цвет у који деца дувају кад се латице осуше, нити је коприва коров који ожари, као што ни глогиње и дрењине нису никаква сиротињска храна. Ове и многе биљке расуте по ливадама, изникле уз потоке и стене, могу се наћи у збирци рецепата „Дивљи кувар” Момчила Антонијевића. Аутор је новинар, травар, кувар и некадашњи предавач на Факултету политичких наука (сарадник у настави на предмету теорија културе), који је решио да напусти академску каријеру и посвети се „снази биља”,
26.08.2024 у 12:47
Свака мајка и сваки отац о себи мисле као о посвећеном, пожртвованом родитељу, поред осталог зато што су и сами васпитавани да те особине сматрају за најважније у одгајању детета. Уз њих, прихватили су и низ других „васпитних вредности” , не доводећи их у питање, јер су се тако понашали и њихови родитељи, баке и деке. Многа од тих уверења су, међутим, погрешна и застарела, и њима штетимо и себи и деци, сматра Јелена Холцер, оснивачица „Школе за родитеље”, која је своја вишедеценијска искуства у педагошком раду с децом сажела у неколико књига. Последња, „Како се читају деца”, поред осталог говори управо о најчешћим родитељским заблудама. Јелена Холцер (Фото лична архива) Свака мајка се одмах заљуби у своју бебу. Нетачно! Некима је потребно време да упознају новорођенче
08.11.2021 у 16:12
Десетогодишњи Реља, упитан шта би променио односу с родитељима, да би тај однос био бољи, рекао је: „Можда бих највише од свега волео да једном разговарам с татом и мамом, а да ме стварно чују и саслушају. А овако... они само вичу, онда ја вичем, они вичу, ја се ућутим... И на крају ништа не буде. То се стално тако понавља.” Јелена Холцер (Фото лична архива) Ово је један од примера које, у својој новој књизи „Како се читају деца”, наводи Јелена Холцер, педагог са 25 година искуства, оснивач и директор „Школе за родитеље” у Београду. Питамо је да ли су данашње маме и тате заиста постали „глуви” за оно што би њихова деца желела да им кажу? – Понекад, родитељи и деца као да разговарају с различитих, супротстављених страна па се међусобно нити чују, нити разумеју. На
