22.04.2024 у 14:30
Лако човек буде сведен на број када се спекулише о томе колико је људи страдало у неком ратном сукобу или у логору. Међутим, књиге Петера Енглунда, историчара, професора, члана Шведске академије, историји дају људско лице. Хероји, злочинци и жртве подједнако су описани у његовим делима и читалац их прати кроз најтежа животна искушења, као њихов савременик. После Енглундових Малих историја и Лепоте и туге, Интимне историје Првог светског рата (у издању Геопоетике), сада читамо његово ново дело документаристичке прозе Снови свирепих ноћи, Новембар 1942. Интимна историја прекретнице Другог светског рата у 360 кратких поглавља, у преводу Спасе Ратковић, које је и повод за овај разговор. Ту су паралелно описана искуства најразличитијих људи: војника Црвене армије, јеврејских избеглица, професор
18.03.2024 у 11:54
Почасно приказивање приповедака академика Горана Петровића, добитника Андрићеве награде за 2006. годину за књигу прича „Разлике”, уприличено је у Андрићевој задужбини у Београду, а у разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, проф. др Мина Ђурић, проф. Др Бранко Вранеш и др Марко Аврамовић. Академик Миро Вуксановић написао је есеј „Сећање на девет погледа” посвећен Горану Петровићу, у коме је начин његовог одласка из наше стварности упоредио са оним када је Добрица Ћосић затражио да му се не држе посмртни говори и комеморативни скупови, док су га заиста испратиле колоне људи који су својом ћутњом говорили више од пригодних речи. – Писац Горан Петровић, јачи од сваке теме у свом приповедању, не увек и у животним приликама, на скуповима и у сусретима најчешће је ћутао. Им
