14.12.2024 у 18:28
Многи од нас, суочени са стресом, тугом или досадом, посежу за храном. Док се чин јела сматра основном биолошком потребом, иза њега се често крије изазов модерног друштва — повезаност хране, емоција и неуронских мрежа у мозгу.
Емоционално преједање подразумева конзумирање хране као одговор на осећања, а не на физичку глад.
Студија спроведена на Универзитету Јејл показала је да стрес и анксиозност директно утичу на повећано уношење висококалоричне хране.
„Када су људи под стресом, мозак реагује тако што подстиче унос шећера и масти, јер они привремено смирују организам”, објашњава др Кели Браунел, стручњак за исхрану и понашање.
Храна богата шећерима и мастима делује на систем награђивања у мозгу, ослобађајући допамин — неуротрансмитер који изазива осећај задовољства. Овај ефекат је сличан ономе који производе одређене психоактивне супстанце, што објашњава зашто се многи људи окрећу храни када су под притиском
06.01.2025 у 08:58
Пасуљ, једноставно јело са дубоким коренима у нашој традицији, често се назива и „храна сиромашних“, али је у манастирима добио посебно место – постао је симбол духовне скромности и посне трпезе.
Бели пасуљ је богат бројним здравим нутријентима, укључујући протеине, влакна, гвожђе, магнезијум, калијум, фолну киселину и витаминие Б-комплекса, па је изузетно користан за здравље срца, варење и имунитет.
Међу најпознатијим рецептима за припрему овог јела је онај који вековима негују монаси из манастира Хиландар, српске православне светиње на Светој Гори. Њихов начин кувања пасуља није само кулинарски поступак, већ чин посвећења – једноставни састојци, пажљиво припремљени и кувани уз молитву, претварају ово јело у храну за тело и душу.
13.12.2024 у 10:37
Последњих година, у научној литератури појавила се занимљива терминологија која се односи на одређене врсте ћелија у мозгу, такозване „зомби” ћелије. Иако њихов назив звучи као научно-фантастични појам, иза њега се крије стваран биолошки феномен, који се истражује у контексту старења и неуродегенеративних болести.
„Зомби” ћелије (познате и као сенесцентне ћелије) су ћелије које су изгубиле способност нормалног дељења, али су остале живе и функционалне, што може да има негативне последице на околно ткиво.
Сенесцентне ћелије су прешле праг раста и дељења, али из различитих разлога (најчешће старења или оштећења) више не могу да се реплицирају. Иако су „успаване”, ове ћелије нису потпуно мртве, већ остају у стању мировања, излучујући разне хемијске супстанце, које могу да изазову упалу и оштећење околних здравих ћелија. На овај начин, сенесцентне ћелије доприносе процесу старења и развоју бројних болести, укључујући неуродегенеративне поремећаје попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.