Аутор: Драгана Шубаревић

14.12.2024 у 18:28
Многи од нас, суочени са стресом, тугом или досадом, посежу за храном. Док се чин јела сматра основном биолошком потребом, иза њега се често крије изазов модерног друштва — повезаност хране, емоција и неуронских мрежа у мозгу. Емоционално преједање подразумева конзумирање хране као одговор на осећања, а не на физичку глад. Студија спроведена на Универзитету Јејл показала је да стрес и анксиозност директно утичу на повећано уношење висококалоричне хране. „Када су људи под стресом, мозак реагује тако што подстиче унос шећера и масти, јер они привремено смирују организам”, објашњава др Кели Браунел, стручњак за исхрану и понашање. Храна богата шећерима и мастима делује на систем награђивања у мозгу, ослобађајући допамин — неуротрансмитер који изазива осећај задовољства. Овај ефекат је сличан ономе који производе одређене психоактивне супстанце, што објашњава зашто се многи људи окрећу храни када су под притиском
13.12.2024 у 11:28
Према недавној анализи консултантске фирме Greenly, годишњи „угљенични отисак” ТикТок-а је вероватно већи од емисија гасова стаклене баште изнад Грчке. Просечан корисник ТикТок-а генерише емисију CO2 еквивалентну вожњи аутомобилом на бензин око 200 километара годишње, пише Гардијан. Greenly процењује да су емисије ТикТок-а у САД, Великој Британији и Француској у 2023. години биле око 7,6 милиона метричких тона CO2. Ово је више од емисија повезаних са Twitter/X и Snapchat-ом у истим земљама. Ако се узме у обзир глобални број корисника, укупне емисије ТикТок-а могле би да достигну 50 милиона метричких тона CO2 годишње. Већи угљенични отисак ТикТок-а у односу на Инстаграм (који има скоро дупло више корисника) резултат је дужег просечног времена проведеног на апликацији. Док просечан корисник Инстаграма на апликацији проведе 30,6 минута дневно, корисникци ТикТок-а проводе просечно 45,5 минута дневно. Ово значи више преноса података и већу потрошњу енергије у центрима података.
13.12.2024 у 10:37
Последњих година, у научној литератури појавила се занимљива терминологија која се односи на одређене врсте ћелија у мозгу, такозване „зомби” ћелије. Иако њихов назив звучи као научно-фантастични појам, иза њега се крије стваран биолошки феномен, који се истражује у контексту старења и неуродегенеративних болести. „Зомби” ћелије (познате и као сенесцентне ћелије) су ћелије које су изгубиле способност нормалног дељења, али су остале живе и функционалне, што може да има негативне последице на околно ткиво. Сенесцентне ћелије су прешле праг раста и дељења, али из различитих разлога (најчешће старења или оштећења) више не могу да се реплицирају. Иако су „успаване”, ове ћелије нису потпуно мртве, већ остају у стању мировања, излучујући разне хемијске супстанце, које могу да изазову упалу и оштећење околних здравих ћелија. На овај начин, сенесцентне ћелије доприносе процесу старења и развоју бројних болести, укључујући неуродегенеративне поремећаје попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.