Аутор: Драгана Шубаревић

09.01.2025 у 11:45
07.01.2025 у 09:16
„Божић, Божић бата, на обоја врата: носи киту злата да позлати врата”, кажу стихови које је забележио Вук Караџић. Иако је током времена замењен Деда Мразом, Божић Бата је оставио дубок траг у српској традицији. Његов лик, који је симбол складног породичног дома и подсећа на радост Божића, присутан је у народним песмама и причама које су чуване кроз векове. У времену пре него што су божићни поклони постали комерцијализовани, Божић Бата је у српске домове доносио дарове који нису били луксузни, али су носили дубоку симболику и имали емоционалну вредност. Орашасти плодови – ораси, лешници и бадеми – представљали су здравље и снагу. Сушено воће – шљиве и грожђе, као и мед и медењаци – подсећали су на сласт живота и породичну хармонију. Јабуке, често украшене или посебно чуване за божићне дане, представљале су плодност и здравље, а домаће играчке, обично рађене од дрвета или тканине, биле су резултат пажње и љубави коју је породица улагала у своју децу. Ручно плетене чарапе, прслуци, џемпери, капе и шалови били су резултат труда мајки и бака, а доносили су топлину и удобност, осећај сигурности и љубави. Божић Бата, у ствари, није лик који представља дух празника, нити је то нека домаћа верзија Деда Мраза. Није чак ни особа. Реч „бата” настала је од глагола „батати”, што значи ходати, ступати, по неким тумачењима и лупати (на врата). Божић Бата – долази да би у кућу донео радост, срећу, здравље...