Аутор: Мариота Влаисављевић
10.03.2025 у 20:11
Комуникација је процес размене информација, мисли, осећања и идеја између две или више особа, било вербално (говором и писаном речју) или невербално (изразом лица, тоном гласа, говором тела). Често се не разумемо због неколико фактора, а најчешћи су јер свака особа има свој начин размишљања, искуства и претпоставке које утичу на то како интерпретира поруке, поруке су некада нејасне, љутња, страх или други емоционални фактори могу утицати на то како чујемо и разумемо друге, а просто људе често карактеришу и различити стилови комуникације. Добра комуникација захтева пажњу, емпатију и способност да се појасни шта је неко хтео да каже, пре него што донесемо закључке, а Томислав Куљиш, оснивач Интегралне телесне психотерапије стручњак за родитељство, рани и лични развој објашњава у разгов
07.03.2025 у 07:19
Вежбање било које врсте доноси са собом и бенефите, али и потенцијално проблемо са кожом и теном. Превише знојења оставља таг на лицу, па чак и када практикујете јогу. Ипак, постоји неколико једноставних корака који могу помоћи да ваша кожа буде чиста, хидрирана и блистава. Такође, и једна врста јоге посебно ће користити вашој кожи лица. Хата јога је све популарнија у заједници јогина, а може изазвати подједнако изазвати одређене проблеме са кожом, али такође може учинити да заблистате. Наиме, хата јога заправо може повећати хидратацију коже и побољшати изглед. „Побољшана циркулација од хата јоге може кожи дати здрав сјај, а хранљиве материје и кисеоник ће лакше ићи ка ћелијама коже”, каже дерматолог Никол Рут, преноси Јога журнал. Како да негујете кожу Кожа доживљава р
06.03.2025 у 08:57
Многи људи су голицљиви када им неко други то ради. Али тешко је заголицати себе, јер мозак филтрира очекиване сензације. За многе од нас, одговор на голицање је парадоксалан - разиграност коју инспирише је обично пријатна, али престимулисани нерви и губитак контроле могу бити узнемирујући. Било да вам је пријатно, непријатно или негде између, не можете се голицати. Али зашто? Одговор се односи на то да мозак већ зна и умањује очекивани, предвидљиви осећај самоголицања. „То је зато што мозак увек предвиђа будућност. Мозак није само реактиван, он покушавају унапред да погоде шта ће следеће доћи ”, рекао је Дејвид Иглман, неуронаучник са Универзитета Станфорд, за Live Science. Кад год извршите неку радњу, примарни моторни кортекс, део мозга одговоран за иницирање поруке, ш
05.03.2025 у 10:05
Путници обично обожавају трзај када се авион одлепи од писте и привремено чак остану и без даха- што је физички доказ авантуре која изазива страхопоштовање. Ипак, те исте реакције, далеко мање пријатне у виду анксиозности, такође су неизбежан део путовања, што је друга страна биохемијског новчића. За све већи број путника, та анксиозност је усредсређена на летење. Иако је ваздушни саобраћај и даље један од најбезбеднијих начина превоза, процењује се да је око 25 милиона одраслих искусило одређени степен аерофобије од 2022. године, а у јеку трагичних несрећа у првим месецима 2025. године, онлајн претраге за „страх од летења”експоненцијално су порасле. Ипак, уз ове претраге и потражња за путовањима и даље расте, а очекује се да ће ове године летети више од пет милијарди путника. За оне ко
