„Avion Sudnjeg dana” ne sme da sleti u slučaju krize
Dok većina aviona služi za prevoz putnika, neke američke letelice imaju potpuno drugačiju ulogu da obezbede da država nastavi da funkcioniše čak i u najtežim mogućim scenarijima.
Ti specijalno modifikovani avioni dizajnirani su da služe kao komandni centri u vazduhu, sposobni da se dopunjavaju gorivom u letu i da ostanu operativni duže vreme, dok ključni zvaničnici upravljaju sa neba.
Ovi avioni se raspoređuju tokom perioda povećane nacionalne krize, često bez znanja javnosti, zato što je njihova uloga vezana za najosetljivije planove nacionalne bezbednosti.
Iako je veliki deo njihovog rada sakriven, oni postoje kako bi obezbedili da se kritične vladine funkcije nastave u vanrednim okolnostima, čak i ako tradicionalni komandni centri postanu nedostupni.
Američka vlada već decenijama razvija planove za kontinuitet vlasti, zbog čega su ovi avioni opremljeni naprednim komunikacionim sistemima koji omogućavaju vezu sa američkim vojnim snagama širom sveta. Njihova konstrukcija omogućava im da ostanu u vazduhu veoma dugo, a zahvaljujući mogućnosti dopune goriva tokom leta, mogu značajno da produže vreme operativnog delovanja.
Njihova glavna svrha je očuvanje sposobnosti donošenja odluka u vanrednim okolnostima, uključujući velike prirodne katastrofe, vojne sukobe ili scenario nuklearne krize.
Četiri Boinga
Boeing E-4B Nightwatch, jedan je od najneobičnijih aviona američke vojske. Njegov zvanični naziv je National Airborne Operations Center (NAOC), leteći centar za komandovanje i komunikaciju u vanrednim situacijama, piše u časopisu Air Force.
Osnova aviona je širokotrupni putnički avion Boeing 747-200, ali potpuno prepravljen za vojnu namenu. Prvi E-4B uveden u upotrebu 1980. godine, a sada ima 4 aktivna primerka u floti, stoji na sajtu Air Force Global Strike Command.
Sva četiri ovakva Boeinga E-4B Nightwatch poznata pod nadimkom „avioni Sudnjeg dana” (Doomsday planes), pripadaju američkom Ratnom vazduhoplovstvu i bazirana su u bazi Offutt u Nebraski.
Dužine od oko 70,5 metara, sa rasponom krila od oko 60 metara, ovaj avion težak 360 tona ima 4 turbomlazna motora. Maksimalna visina leta je iznad 9.000 metara, a autonomija leta bez dopune goriva oko 12 sati.
Međutim, jedna od ključnih sposobnosti E-4B je dopuna goriva tokom leta (air-to-air refueling).
To znači da avion može da primi gorivo od aviona za dopunu goriva i tako produži boravak u vazduhu daleko iznad standardnih 12 sati. Prema pisanju Air & Space Forces magazina, u teoriji, uz odgovarajuću podršku, misije mogu trajati više dana.
Najvažniji deo ovog aviona je njegova elektronika.
E-4B je opremljen naprednim satelitskim komunikacionim sistemima, velikim brojem antena, sistemima za komunikaciju sa vojnim snagama širom sveta i opremom za koordinaciju strateških odluka.
Leteći komandni centar
Za razliku od običnog Boeinga 747, njihova unutrašnjost je namenjena komandnim timovima, komunikacionim stručnjacima i vojnim oficirima.
U njemu se nalaze posebne prostorije kao što su komandni centar, sala za konferencije, prostor za brifinge, operativni centar, komunikaciono odeljenje i prostor za odmor posade.
Može da primi 110 ljudi, uključujući letačku posadu, vojne komandante, tehničare i osoblje za komunikacije.
Jedna od najpoznatijih karakteristika ovog aviona jeste zaštita od posledica nuklearnog sukoba.
Zaštita od elektromagnetnog impulsa (EMP) koji može da onesposobi elektroniku, je posebno značajna. EMP je opasan, jer nuklearna eksplozija visoko u atmosferi može da stvori snažan elektromagnetni udar, koji bi mogao da ošteti ili uništi veliki broj elektronskih uređaja.
Avion sadrži i ojačane električne sisteme, zaštitu od nuklearnih i termičkih efekata, kao i posebne sisteme hlađenja zbog ogromne količine elektronske opreme.
Namenjen je najvišim američkim zvaničnicima, uključujući predsednika SAD, ministra odbrane, načelnika Združenog generalštaba...
Ovo je avion koji bi postao „Pentagon u oblacima”. Njegova svrha je da američki vojni lanac komandovanja ostane funkcionalan čak i ako bi zemaljski komandni centri bili uništeni ili nedostupni.
Iako ga mnogi mešaju sa predsedničkim avionom Air Force One, razlika je velika: Air Force One služi prvenstveno prevoz predsednika i ima luksuzne kancelarijske kapacitete, dok je E-4B Nightwatch vojni „ratni kabinet u vazduhu” napravljen za komunikaciju, komandovanje i preživljavanje u ekstremnim situacijama.
