Šta jedu grčki stogodišnjaci
Na grčkom ostrvu Ikaria, jednom od retkih Plavih zona, mesta na svetu poznatih po velikom broju dugovečnih ljudi, godine kao da prolaze sporije. Stanovnici često dožive duboku starost, a mnogi i u devetoj deceniji života ostaju aktivni, pokretni i društveno uključeni.
Tajna Ikarije je u načinu života. Stanovnici ovog grčkog ostrva ne žive duže zato što jedu „čarobnu” hranu. Njihova prednost krije se u načinu na koji jedu: jednostavno, sezonski, bez mnogo industrijski prerađene hrane i u skladu sa proizvodima iz lokalne prirode.
Tajna nije u skupim suplementima, rigoroznim dijetama ili modernim trendovima u ishrani. Naprotiv, njihova kuhinja se zasniva na jednostavnim namirnicama koje su generacijama deo svakodnevnog života: povrću ubranim iz prirode, mahunarkama, maslinovom ulju, fermentisanim proizvodima i biljnim napicima.
Ovih osam namirnica su deo tradicionalne grčke ishrane, koje nauka sve više proučava zbog njihovog potencijalnog uticaja na zdravlje i dugovečnost.
1. Divlje zelje (horta) – zeleno blago grčkih planina
Dok mnogi danas kupuju skupe dodatke ishrani, stanovnici ruralne Grčke vekovima beru divlje zelje, poznato kao horta.
Kuvano i preliveno limunom i maslinovim uljem, ovo jednostavno jelo gotovo svakodnevno se nalazi na njihovom stolu.
Bogato je vlaknima, vitaminima, mineralima i biljnim jedinjenjima koja imaju antioksidativna svojstva. Posebno se izdvaja visok sadržaj polifenola, prirodnih zaštitnih materija koje stvaraju biljke, a koje se povezuju sa smanjenim oksidativnim stresom u organizmu.
2. Fava – kremasti pire čuva creva
Fava je tradicionalno grčko jelo napravljeno od žutog graška.
Ovaj jednostavan pire krije izuzetnu nutritivnu vrednost: bogat je biljnim proteinima i vlaknima, a ima relativno nizak uticaj na nivo šećera u krvi.
Najčešće se služi sa maslinovim uljem, lukom i začinima, kombinacijom koja daje ukusno i zasitno jelo koje dugo održava osećaj sitosti.
3. Kritaraki – grčka testenina sa paradajzom i začinima
Mala testenina nalik pirinču, poznata kao kritaraki ili orzo, tradicionalni je deo grčke kuhinje.
Kada se priprema sa paradajzom, maslinovim uljem i začinskim biljem, postaje deo klasične mediteranske kombinacije.
Paradajz je bogat likopenom, jedinjenjem koje je predmet brojnih istraživanja zbog mogućih zaštitnih efekata na zdravlje srca i smanjenje oksidativnog stresa.
4. Kapari – sitni plodovi puni moćnih jedinjenja
Kapari, koji rastu divlje na mnogim grčkim ostrvima, nisu samo začin koji daje poseban ukus jelima.
Sadrže biljna jedinjenja poput kvercetina i rutina, koja se proučavaju zbog svojih antiinflamatornih i antioksidativnih svojstava.
U Grčkoj se dodaju salatama, ribi, povrću i hlebu – često kao svakodnevni dodatak, a ne kao retka poslastica.
5. Kozji sir i feta – zašto Grci nisu izbacili sir iz ishrane
Dok moderne dijete često preporučuju potpuno izbacivanje sira, stanovnici Mediterana ga tradicionalno jedu, ali umereno i u pravom kontekstu.
Feta i kozji sirevi često sadrže manje laktoze od nekih vrsta kravljeg mleka, a predstavljaju izvor proteina, kalcijuma i korisnih masnih kiselina.
Tajna nije u velikim količinama, već u ravnoteži sa povrćem, maslinovim uljem i mahunarkama.
6. Grčki planinski čaj – večernji ritual za mirniji san
U Grčkoj i drugim delovima Mediterana planinski čaj se vekovima koristi kao večernji napitak.
Istraživanja pokazuju da kamilica sadrži jedinjenja poput apigenina, koja imaju umirujuće dejstvo i doprinose boljem kvalitetu sna.
Za stanovnike ovih krajeva, čaj nije samo napitak, već deo svakodnevnog rituala usporavanja i odmora.
7. Nar i melasa od nara – koncentrat antioksidanasa
Nar je tradicionalno voće Bliskog istoka i Mediterana, cenjeno zbog visokog sadržaja polifenola.
Melasa od nara koristi se kao dodatak jelima, preliva se preko povrća, salata ili pečenih namirnica, dajući intenzivan ukus i dodatne biljne komponente.
Neka istraživanja ukazuju na moguću povezanost konzumiranja proizvoda od nara sa povoljnim efektima na krvni pritisak i zdravlje krvnih sudova.
8. Maslinovo ulje – osnova mediteranske dugovečnosti
Iako nije navedeno kao posebna stavka na mnogim listama, gotovo nijedna priča o grčkoj i mediteranskoj ishrani ne može da prođe bez maslinovog ulja.
Hladno ceđeno ekstra devičansko maslinovo ulje bogato je mononezasićenim mastima i polifenolima koji se povezuju sa zdravljem srca i smanjenjem upalnih procesa.
