Zajedno kroz 1.500 brojeva

Kada je 1997. godine pokrenut dodatak „Magazin” kao obavezan deo nedeljnog broja „Politike”, ideja je bila jednostavna, ali ambiciozna – da čitaoci nedeljom ujutru imaju dovoljno dobar razlog da izađu iz kuće, odu do kioska i kupe novine. U vreme kada internet nije bio deo svakodnevice, a vikend je predstavljao dragoceni predah od obaveza, „Magazin” je želeo da postane nezaobilazni saputnik porodičnog nedeljnog jutra. I uspeo je. Bio je prvi takav dodatak u ovdašnjim dnevnim novinama sa tiražom oko trista hiljada primeraka, što je danas samo san snova za izdavače.

Iza tog pionirskog poduhvata stajalo je petnaestoro novinara, fotografa i saradnika, na čelu sa prvom urednicom Rajnom Popović, okupljenih oko ideje da čitaocima ponude sadržaj koji će istovremeno informisati, zabaviti i obogatiti porodično nedeljno čitanje.

Tokom gotovo tri decenije na njegovim stranicama smenjivale su se reportaže iz naših krajeva, ali i iz zemalja u okruženju i sveta. Naši reporteri su se spuštali i u morske dubine, plivali okruženi opasnim nemanima, špartali na kamilama po pustinjama, opisivali plantaže lala u Holandiji, opisivali jutra u Zemlji izlazećeg sunca. Objavljivali smo i podsećanja na ratne strahote, ali i velike heroje Prvog i Drugog svetskog rata, posećivali važna istorijska mesta ne zaboravljajući na značajne ličnosti.

Pisali smo o običnim ljudima sa neobičnim hobijima, objavljivali razgovore sa zanimljivim darovitim pojedincima. Čitaoci su rado prihvatali medicinske savete uglednih stručnjaka, specijalista, naših pedijatara, kardiologa… Lekari su sa velikim zadovoljstvom prihvatali da nam budu sagovornici.

Pisalo se i o negovanju vrtova i gajenju cveća, imali smo stranice posvećene automobilima, tradiciji, kulturi, pa čak i o kolekcionarskom oružju. „Magazin” je nastojao da prati život u svim njegovim

raznovrsnostima, verujući da svaka tema može biti zanimljiva ako je ispričana na pravi način.

Posebno mesto u sećanjima čitalaca zauzele su čuvene duplerice. Mogle su da se izvade, sačuvaju i dugo ostanu u kuhinjskim

fiokama i porodičnim kuvarima. U njima su se nalazili recepti za celu nedelju, predlozi poznatih kuvara, priče o kolačima, testima i testeninama, kao i zanimljivosti iz sveta gastronomije. Mnoge od tih stranica požutele su od vremena, ali su ostale svedočanstvo da su dobre ideje i korisni saveti dugovečniji od novinskog papira.

Od prvih brojeva do današnjeg, 1.500. izdanja, mnogo toga se promenilo. Redakcija je danas manja, medijski svet neuporedivo brži, a navike čitalaca drugačije. Ipak, ostala je ista želja da svakog vikenda Olivera Popović i njen tim ponude vernim pratiocima sadržaj koji će zadržati pažnju, probuditi radoznalost i pružiti zadovoljstvo čitanja.

Hiljadu petsto brojeva nisu samo broj. To je 1.500 nedelja provedenih uz čitaoce, hiljade ispričanih priča, milioni odštampanih stranica i bezbroj tema koje su ulazile u domove širom Srbije.

Iza „Magazina” stoje generacije novinara, urednika, fotoreportera, ilustratora i saradnika, ali pre svega čitaoci koji su „Magazin” prihvatili kao deo svog nedeljnog rituala. Bez njihove vernosti i poverenja ovaj jubilej ne bi bio moguć.

Zato 1.500. broj nije samo povod za osvrt na prošlost, već i prilika da zahvalimo svima koji su tokom gotovo tri decenije bili deo ove priče. Neka svaka naredna nedelja donese novu temu vrednu čitanja, novu priču vrednu pamćenja i novi razlog da „Magazin” ostane tamo gde je oduvek bio – u rukama svojih čitalaca.

Tri hiljadarke za bogatu trpezu

Posna trpeza se pripremala po savetima blaženopočivše monahinje Atanasija (Rašić) iz manastira Rukumije. Toni Radić, jedan od pionira savremene gastronomije kod nas, za „Magazin” je osmišljavao zdrava, a ukusna jela. Pažnju je privukao njegov predlog kako za svega tri hiljade dinara pripremi posnu slavsku trpezu za 40 gostij.

Za svakoga ponešto

Jubilej „Magazina” je prilika da se podsetimo i saradnika koji su svojim tekstovima širili vidike čitalaca i budili njihovu radoznalost. Među njima je bio i stručnjak Branko Bogdanović, čiji su prilozi o trofejnom oružju, razvoju ratne tehnike, tenkovima iz Velikog rata, čoveku po kome je Kalašnjikov dobio ime, pa čak i o samostrelima, godinama privlačili veliku pažnju publike. Pojedine teme izazivale su toliko interesovanje da su nam se čitaoci obraćali sa dodatnim pitanjima, želeći da saznaju više o predmetima i pojavama o kojima su čitali, poneki tek punoletni i sa pitanjem: „A gde bih taj samostrel mogao da nabavim?” (Ostali su bez odgovora, ne brinite!) Slično interesovanje pratilo je i tekstove o automobilima koje je redovno pisao naš kolega Milorad Ljubisavljević. Kao novinar koji je čitavu profesionalnu karijeru posvetio automobilizmu, umeo je da novim modelima, tehničkim inovacijama i trendovima u auto-industriji približi širok krug čitalaca, potvrđujući da je „Magazin” uvek nastojao da prati različita interesovanja svoje publike – od istorije i tehnike do savremenih dostignuća i svakodnevnih tema.

Naslovna strana

Izbor fotografije za naslovnu stranu bio je stvar prestiža. Opravdano, mnoge su završile uramljene na zidu, pojedine su poslužile kao inspiracija umetnicima. Zoran Tenšić je na promociji svoje izložbe digitalnih printova „Ničiji i svačiji” potvrdio da je radio i po ugledu na naslovne nedeljnog dodatka „Politike”

Briga za tradiciju

Na Vidovdan je izašao 1.500. broj „Magazina”, što je prilika da se podsetimo njegovih početaka, ali i činjenice da je u protekle gotovo tri decenije brinuo o negovanju kulturnog nasleđa, tradicije i narodnih običaja. Podsećali smo na slave, važne datume iz narodnog i crkvenog kalendara, kao i običaje koji čine deo identiteta našeg naroda. O tim temama pisali su istaknuti poznavaoci tradicije, među kojima se posebno isticao Dragomir Antonić. Svojim tekstovima približavao je čitaocima bogatstvo narodnog nasleđa, oslanjajući se na dugogodišnji rad u oblasti etnologije i proučavanja promena u narodnoj kulturi. Sa takvim tekstovima „Magazin” je bio svojevrsna riznica sećanja, običaja i vrednosti koja ne samo da povezuje generacije već i doprinosi očuvanju tradicije i kulturnog identiteta. Vodeći računa o raznovrsnim interesovanjima svojih čitalaca, „Magazin” je uvek nalazio prostor i za teme koje oplemenjuju slobodno vreme. Lov i ribolov, kao deo tradicije, načina života i boravka u prirodi, imali su svoje stalno mesto na našim stranicama. O njima su pisali istaknuti poznavaoci i hroničari ovih oblasti, neki su i danas među autoritetima u svetu lova i ribolova.

Čitan i čuvan

Da „Magazin” nije bio samo novinski dodatak već i svojevrsna nedeljna institucija, svedoče i mnoge anegdote iz redakcije. Među onima koji nisu želeli da propuste nijedan broj bili su i ljudi iz kulturnog i medijskog života. Reditelj i teatrolog Jovan Ćirilov umeo je vrlo često da ponedeljkom svrati u redakciju kod sekretarice Mime Majstorović po primerak koji nije stigao da kupi jer je bio na putu, dok je novinar i književnik Bogdan Tirnanić uz osmeh objašnjavao da „Magazin” mora da ponese kući „jer će ga Dara ubiti” ako se vrati bez njega. Doktorka Nada Macura, kardiolog i lekar u Hitnoj pomoći, rado je svraćala u redakciju

da nam bude sagovornik u medicinskim rubrikama i podseti kako da se čitaoci spašavaju od vrućina, kada da se „slojevito oblače” i zimi lakše izbegnu neprijatnosti na snegu i ledu. Takve sitne redakcijske priče, ali i stotine poslatih primeraka „Magazina” na adrese čitalaca u gradove Srbije (zvali telefonom i molili za poneki broj), jer su ih koričili za ćerke i unuke, dokaz su da je naš nedeljni dodatak bio čitan i čuvan. Istovremeno to možda najbolje govori o mestu koje je „Magazin” zauzeo u životima svojih čitalaca tokom proteklih decenija.