Vakcinisanje dece mora biti prioritet
Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” poručuju da je potrebna hitna reakcija svih učesnika u sistemu imunizacije. Manji obuhvat za većinu obaveznih vakcina
Da bi se vakcinisala sva nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca potrebna je hitna reakcija svih učesnika u sistemu imunizacije, upozorenje je epidemiologa Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Oni su tokom obeležavanja nedelje imunizacije pod sloganom „Za svaku generaciju – vakcine deluju”, saopštili da je postignuti obuhvat primarnom vakcinacijom i revakcinacijom prošle godine bio manji u odnosu na prethodnu godinu, i to za većinu vakcina koje su predviđene Kalendarom obavezne imunizacije. Kada je reč o drugoj revakcinaciji kombinovanom četvorovalentnom vakcinom, trećoj revakcinaciji protiv difterije i tetanusa, kao i revakcinaciji protiv malih boginja, zaušaka i rubele zabeležene su slične vrednosti kao u prethodnoj godini.
Epidemiolozi „Batuta” su u saopštenju naveli i da se u Srbiji održava endemsko prisustvo malih boginja (morbila). Lane je registrovano 210 slučajeva morbila, kao i 18 slučajeva velikog kašlja, koji se takođe može sprečiti vakcinom, naveli su stručnjaci ovog instituta.
Najugroženije bebe mlađe od tri meseca
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd naveo je podatke da je u Obrenovcu prijavljena jedna epidemija morbila 5. septembra 2025. godine zbog pet obolelih osoba. Iste godine u Beogradu su registrovane tri osobe obolele od velikog kašlja. Na sreću, nije bilo prijavljenih smrtnih ishoda uzrokovanih velikim kašljem, za razliku od prethodne dve godine kada su prijavljena po tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca. U Srbiji je lane ukupno prijavljeno 18 slučajeva velikog kašlja. Broj slučajeva znatno je niži u odnosu na prethodne dve godine, s obzirom na to da je 2023. godine bio prijavljen 1421 slučaj, a 2024. godine 1683 slučaja velikog kašlja.
Epidemiolozi podsećaju da su vakcine ključni deo očuvanja zdravlja u svim životnim fazama. One štite ljude od detinjstva do starosti od više od 30 infekcija i ozbiljnih bolesti. Roditelji male dece ne treba da izbegavaju ili odlažu vakcinaciju svojih mališana bez ozbiljnih razloga, a pedijatri, kao i lekari opšte medicine, pulmolozi, infektolozi ili ginekolozi imaju obavezu da pacijentima objasne zašto je za njih važno da prime neku vakcinu u određeno doba godine ili nekoj životnoj fazi, bilo da je reč o trudnoći ili tokom penzionerskih dana.
Ovogodišnji moto Svetske nedelje imunizacije („Za svaku generaciju – vakcine deluju”) nije slučajno izabran, jer podseća da vakcine nisu namenjene samo bebama, čiji je imunitet najslabiji i koje zbog toga u prve dve godine moraju da prime određena cepiva. Važno je i da, recimo, starije osobe oslabljenog imuniteta smeštene u domovima ili one koji žive u porodicama s više generacija, prime vakcinu protiv bakterije meningokok ili gripa, jer za njih može da bude koban susret s ovom bakterijom ili virusom.
Stručnjaci „Batuta” sačinili su i koristan podsetnik o vakcinama koje se preporučuju različitim generacija, koji ovom prilikom objavljujemo.
Rano detinjstvo
Imunski sistem odojčadi i male dece još uvek se razvija, zbog čega su podložniji bolestima. Zato tokom prve dve godine treba da prime vakcine protiv difterije, hepatitisa Be, malih boginja (morbila), zauški, dečje paralize (poliomijelitis), velikog kašlja (pertusis), rotavirusa, rubele i tetanusa.
Adolescencija
Tinejdžerima su potrebne vakcine (revakcine) za održavanje imuniteta protiv difterije, tetanusa i pertusisa. U toku je u Srbiji velika kampanja da što više dece i mladih primi vakcinu koja ih štiti od humanih papiloma virusa (HPV) i kasnije potencijalne pojave raka grlića materice i drugih karcinoma. Takođe u ovom uzrastu preporučuje se vakcina koja sprečava meningitis.
Trudnoća
Vakcinacija ima važnu ulogu u zaštiti i majke i bebe. Primanjem vakcina protiv respiratornog sincicijalnog virusa, gripa i kovida, trudnice prenose zaštitna antitela na bebu pre rođenja i pomažu da obe budu bezbedne.
Odraslo doba
Imunski sistem s godinama prirodno slabi, što povećava rizik od teških infekcija. Vakcine štite odrasle i starije osobe od bolesti kao što su kovid, grip, upala pluća i infekcija herpes zoster. Na taj način se smanjuje rizik od teških formi bolesti i hospitalizacije.
Putnici u egzotične zemlje
Najmanje protivnika vakcinisanja zapravo se beleži među onima koji pred put u egzotične krajeve gledaju da se zaštite protiv bolesti prisutnih u tim regionima, kao što su denga, malarija i žuta groznica. U poslednje vreme razvijene su i vakcine protiv ebole i majmunskih boginja.
