Životna iskušenja
Kroz njih čovek spoznaje koliko je mali i slab, ali i da mu je potrebna ruka koja će ga pridržati
Sve što je stvoreno iz nekog razloga postoji. Predodređeno je da nečemu služi. Svet se služenjem održava. Nadasve, od čoveka se očekuje da služi; onoliko koliko je to u njegovoj moći.
Služenje podrazumeva žrtvu. Ali, to nije samo služenje drugome, nego je to, nadasve – služenje sebi. Jer, kroz službu se pokazuje ko je kakav čovek. Po plodovima se žrtva vidi. Najlepši plod donosi žrtva iz ljubavi.
Prepreke na putu
Znam i ljude i žene koji stalno kukaju: sve im je teško; hteli bi mnogo šta da imaju, a ono što je njihovo pozvanje i njihova dužnost da neko drugi učini; za sve što im se dešava kriv je neko drugi... Ne prepoznaju dobijeni dar – priliku da nešto dobro učine.
Od svega živog se očekuje da dobar rod donese i da u dobroj službi bude. Biljka se zasadi, zaliva i od korova brani, da bi željeni rod donela. Pritom sama se bori za život, odoleva vetrovima. Slično je i sa čovekom.
Život je borba. Čoveku na životnom putu razne prepreke stoje, mnogo teškoća mora da savlada, s raznim iskušenjima da se izbori... Nakon što čovek, zbog greha, bi izgnan iz raja, Gospod Bog mu reče: „Sa znojem lica svojega ješćeš hleb, dok se ne vratiš u zemlju od koje si uzet.”
Na čoveku je da bude spreman na teškoće u životu da bi se s njima izborio i da bi ih lakše savladao. Otuda i srpski vladika i pesnik Petar Petrović Njegoš piše: „Krst nositi nama je suđeno, strašne borbe s’ svojim i s’ tuđinom. Težak vijenac, al’ je voće slatko. Vaskrsenja ne biva bez smrti.” Vaskrsava se iz teškoća. Pod teretom se vidi ko je koliko snažan. A nema čoveka koji nije na tom testu, koji nema neku muku.
Požali mi se dobri prijatelj na mnoge teškoće koje ga u životu skoliše. Shvatam da mu je teško, a nema načina da mu se pomogne. Zamolih ga da nakratko zastanemo s pričom, da bismo obojica, svako za sebe, pokušali de setimo nekoga ko nema nikakvih problema. Ustanovili smo da ne poznajemo nikoga takvog, ko nema bar neki lični problem. Naravno, nisu svi problemi podjednako teški, ali se čovek, uglavnom, najviše zaokuplja svojim problemima. S takvom spoznajom moj prijatelj kao da udahnu novu snagu pod teškim bremenom koje nosi.
Boreći se s teškoćama, čovek istrajava na svom putu, pritom on spoznaje sebe, testira svoju odlučnost, jača karakter. U teškoćama u kojima se nađe, čovek sam iznalazi oruđa svoje borbe.
Pogledajmo i oslušnimo čoveka, prepoznaćemo bitke kroz koje je u životu prošao.
U borbi za život, slobodu, čast, dostojanstvo i sve drugo što ga kao bogoliko biće krasi, čovek stiče identitet, izoštrava čula, uzrasta u vrlinama, izgrađuje svoju ličnost, duhovno uzrasta.
Pored pratećih životnih teškoća, Bog dopušta iskušenje čoveka, radi provere istinskih osobina njegove duše, da li su one dobre ili loše. Tako je Bog iskušavao Avrama, Izrailjce. Ipak, ne može se reći da Bog kuša. Jer, kako kaže Sveti apostol Jakov, „Bog je neprijemčiv za kušanje zlom, i On ne iskušava nikoga”, već samo ne sprečava iskušenje od đavola ili tela, odnosno od svih prljavština koje su došle do nas. Po Apostolu Jakovu „svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara”. Iz takve želje rađa se greh. Zato Apostol kaže: „Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac života, koji Gospod obeća onima koji ga ljube.”
Po meri čoveka
Onaj ko živi po veri, ne plaši se iskušenja; duhovno jaki raduju se iskušenjima. U manastiru Svete Ekatarine, na Sinajskom poluostrvu, živela je starica koja je sve teškoće s radošću primala. Volela je Srbe. Profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu vodili su studente na hodočašće u ovoj manastir. Zatekli su je u njenoj keliji, zabrinutu. Obradovala se gostima iz Srbije. Kad je upitaše kako je, da li ima nekih problema, ona istinski, prostodušno odgovori: „Deco, nikakvih problema, nikakvih teškoća nemam, pa se ja jadna zabrinula da se moj mili Gospod nije mene odrekao, kad nikakvih iskušenja nemam!”
Tako duhovno uzvišena duša gleda na život u ovom svetu. Kroz iskušenje čovek spozna koliko je mali i slab, ali i da mu je potrebna ruka koja će ga pridržati.
Duhovno snažan čovek kad se u iskušenju nađe ne troši vreme i snagu na ispitivanje kako je do njega došlo, nego se posvećuje da se iz toga izbavi.
Hrabri ga reč Svetog apostola Pavla da Bog nikada ne dopušta iskušenje veće nego što čovek može podneti.
