Za penjanje na Mont Everest se čeka u redu
Nekada rezervisan za najiskusnije alpiniste planete, Mont Everest se danas suočava sa problemom koji malo ko povezuje sa najvišom planinom sveta - saobraćajnim gužvama. Fotografije desetina planinara koji u jednoj koloni čekaju svoj red za izlazak na vrh obišle su svet i pokrenule raspravu o tome da li je najviša planina na Zemlji postala žrtva sopstvene popularnosti.
Tokom prolećne sezone penjanja, kada vremenski uslovi dozvoljavaju svega nekoliko dana za bezbedan uspon, stotine ljudi pokušavaju da dostignu vrh u istom periodu. Upravo tada nastaju čuveni čepovi na pojedinim delovima rute, posebno u blizini vrha i na uskim prolazima gde se penjači kreću jedan po jedan, piše ITVX.
Problem nije nov, ali je poslednjih godina postao mnogo izraženiji. Još 2019. godine svet je šokirala fotografija nepalskog alpiniste Nirmal Purja koja prikazuje desetine ljudi kako satima čekaju u redu neposredno ispod vrha.
Te godine Nepal je izdao rekordnu 381 dozvolu za uspon, a stručnjaci su upozoravali da veliki broj planinara, zajedno sa šerpasima i vodičima, stvara ozbiljan bezbednosni rizik.
Više od 900 pokušaja osvajanja vrha u sezoni
Situacija je danas još ozbiljnija. Na nedavnom samitu alpinista u Katmanduu saopšteno je da je tokom jedne sezone izdato čak 494 dozvole, dok je broj pokušaja osvajanja vrha premašio 900. Mnogi iskusni vodiči smatraju da bi broj dozvola trebalo ograničiti kako bi se smanjile gužve i povećala bezbednost, prenosi AP News.
Poseban problem predstavlja takozvana „zona smrti”, područje iznad 8.000 metara nadmorske visine. Na toj visini u vazduhu ima tek oko trećina kiseonika u odnosu na nivo mora, pa ljudski organizam počinje da slabi čak i kada miruje.
Svaki minut proveden u čekanju povećava rizik od iscrpljenosti, promrzlina, visinske bolesti i nedostatka kiseonika. Zbog toga običan zastoj na stazi može imati fatalne posledice.
Stroža pravila za izdavanje dozvola
Istorija pokazuje koliko takve situacije mogu biti opasne. Tokom 2012. godine rekordna navala planinara izazvala je ozbiljna zagušenja kod čuvenog Hilari stepa, jednog od najtežih delova završnog uspona. Četiri osobe su tada izgubile život.
Sedam godina kasnije, tokom sezone 2019, dugi redovi planinara ponovo su doprineli smrtnim slučajevima, jer mnogi nisu uspeli dovoljno brzo da siđu na bezbedniju visinu i dopune zalihe kiseonika, piše Enciklopedija Britanika.
Ipak, stručnjaci ističu da fotografije ogromnih redova ne prikazuju svakodnevicu na Everestu. Kako piše Nacionalna geografija, gužve se uglavnom stvaraju tokom nekoliko kratkih vremenskih perioda kada vetrovi oslabe i uslovi za uspon postanu prihvatljivi. Tada gotovo sve ekspedicije pokušavaju da dostignu vrh istovremeno.
Dodatni problem predstavlja sve veći broj nedovoljno iskusnih penjača. Razvoj komercijalnih ekspedicija omogućio je ljudima sa dubokim džepom, ali često bez ozbiljnog alpinističkog iskustva, da pokušaju osvajanje najviše planine sveta. Mnogi vodiči upozoravaju da sporiji i slabije pripremljeni planinari dodatno usporavaju kretanje na kritičnim deonicama.
Zbog toga Nepal razmatra stroža pravila za izdavanje dozvola, uključujući obavezno prethodno iskustvo na visokim planinama. Istovremeno, sve je glasniji zahtev da se ograniči broj penjača po sezoni i bolje koordiniraju pokušaji izlaska na vrh.
Mont Everest je i dalje san hiljada avanturista širom sveta, ali prizori ljudi koji na gotovo 9.000 metara nadmorske visine čekaju svoj red za nekoliko minuta na krovu sveta pokazuju da najveći izazov više nije samo priroda. Sve češće je to – gužva, zaključuje portal economictimes.com.
Najviša deponija na svetu
Pored gužvi, Everest se već godinama suočava sa još jednim ozbiljnim problemom - ogromnim količinama otpada koje planinari ostavljaju za sobom. Na planini se tokom decenija nakupilo na desetine tona smeća iz prethodnih ekspedicija, uključujući prazne boce za kiseonik, šatore, konzerve, plastičnu ambalažu, delove opreme, pa čak i ljudski otpad.
Zbog ekstremnih uslova i niskih temperatura, otpad se na velikim visinama gotovo ne razgrađuje, pa ostaje zarobljen u ledu i snegu godinama.
Nepalske vlasti i brojne ekspedicije poslednjih godina organizuju akcije čišćenja tokom kojih se sa planine iznose tone đubreta, ali stručnjaci upozoravaju da problem i dalje raste, jer broj penjača iz godine u godinu obara rekorde. Zbog toga je Everest u svetskim medijima više puta nazvan i „najvišom deponijom na svetu”.
Ovaj problem je toliko izražen da Nepal danas od planinara zahteva da sa planine vrate određenu količinu otpada kako bi dobili nazad depozit koji plaćaju pre uspona.
