Da li će čovečanstvo ikada potpuno iskoreniti rak?
Kancer je proces starenja ćelija i u tome je suština razumevanja ovog problema
Od trenutka kada je pre više od pola veka američki predsednik Ričard Nikson zvanično proglasio „Rat protiv raka”, ova bolest je ostala jedan od najvećih i najmračnijih izazova za modernu nauku. Ipak, ulazak u treću deceniju 21. veka doneo je tektonske promene u onkologiji. Sa pojavom veštačke inteligencije, mRNK vakcina i napredne genetske terapije, pitanje više nije samo kako produžiti život pacijentima, već ono suštinsko: da li će čovečanstvo ikada u potpunosti iskoreniti rak kao bolest?
Da bismo dobili odgovor, moramo razumeti da „rak” zapravo nije jedna bolest. Reč je o više od 200 različitih oboljenja sa zajedničkim imeniteljem, a to je nekontrolisano deljenje ćelija. Zato stručnjaci naglašavaju da iskorenjivanje ove sistemske bolesti neće izgledati kao pronalazak jednog čarobnog leka, već kao strategija u tri čina: rana detekcija, personalizovano lečenje i preventivna imunizacija.
Sprečiti bolest pre nego što nastane
Najveći saveznik u borbi protiv raka oduvek je bilo vreme. Kada se simptomi fizički manifestuju, bolest je najčešće već u poodmakloj fazi. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je budućnost u takozvanim „tečnim biopsijama”, jednostavnim testovima krvi koji detektuju DNK fragmente tumora (ctDNA) godinama pre nego što se on uoči na magnetnoj rezonanci ili rendgenu. Studija britanskog „Gral” projekta, koja je obuhvatila preko 140.000 dobrovoljaca, dokazala je da multi-kancerski rani skrining testovi mogu otkriti više od 50 vrsta karcinoma kroz samo jedan uzorak krvi.
„Ono čemu svedočimo jeste tranzicija sa reaktivne na proaktivnu medicinu. Ako uspemo da uhvatimo rak u prvoj fazi, kada je on lokalizovan, stopa izlečenja skače na preko 90 odsto za većinu tumora. Veštačka inteligencija danas analizira mamografske i CT snimke sa preciznošću koja nadmašuje iskusnog radiologa, prepoznajući anomalije nevidljive ljudskom oku”, izjavio je dr Kristofer Vajld, bivši direktor Međunarodne agencije za istraživanje raka.
Borba vakcinama
Tradicionalne metode poput hemoterapije i zračenja decenijama su bile „teška artiljerija” koja je, uništavajući maligne ćelije, neselektivno ubijala i zdravo tkivo. Današnja onkologija se okreće imunoterapiji, odnosno kako navode stručnjaci učenju sopstvenog odbrambenog sistema tela da prepozna i uništi uljeza. Najveći proboj napravljen je u oblasti CAR-T ćelijske terapije. Ovaj postupak podrazumeva uzimanje T-ćelija iz krvi pacijenta, njihovo genetsko reprogramiranje u laboratoriji kako bi dobile „radar” za specifičan tumor, i njihovo vraćanje u organizam.
Ugledni američki onkolog i profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, dr Karl Džun, pionir ove metode, u svom obraćanju naučnoj javnosti istakao je moć ovog pristupa:
„Pre deset godina, CAR-T terapija je bila naučna fantastika. Danas imamo pacijente koji su pre više od decenije bili u terminalnoj fazi leukemije, a danas u njihovim telima nema ni traga od bolesti. Te ćelije su ostale žive u njima kao živi lek. Mi ne lečimo rak; mi osposobljavamo telo da se samo izleči".
Uporedo sa ovim, tehnologija iza mRNK vakcina, koja je doživela globalnu eksploziju tokom pandemije, danas se koristi za razvoj personalizovanih terapijskih vakcina protiv raka. Farmaceutske kompanije već sprovode napredne kliničke studije za vakcine protiv melanoma i raka pluća. Ove vakcine se prave pojedinačno za svakog pacijenta, analizira se DNK njegovog tumora, a zatim se pravi mRNK kod koji telu služi kao „poternica” za tačno određene maligne antigene.
Hoće li rak potpuno nestati?
Ako pod rečju „iskoreniti” podrazumevamo da rak više nikada neće nastati u ljudskom telu odgovor nauke je, nažalost, ne. Rak je nusproizvod starenja i same biologije. Svaki put kada se ćelija podeli, postoji statistička šansa da dođe do mutacije u DNK. S obzirom na to da životni vek čovečanstva raste, raste i mogućnost pojave ovih grešaka. Međutim, cilj nauke nije da spreči svaku mutaciju, već da rak pretvori u nešto sasvim drugo.
Profesorka Sara Gilbert sa Univerziteta Oksford objašnjava ovu filozofsku i medicinsku prekretnicu:
„Ne verujem da ćemo ikada sprečiti pojavu raka u potpunosti, jer je on deo evolucione biologije naših ćelija. Ali duboko verujem da ćemo ga destigmatizovati kao smrtnu presudu. Rak budućnosti će biti hronična bolest, poput dijabetesa ili hipertenzije. Otkrićemo ga na vreme, držati pod kontrolom pametnim lekovima, a pacijenti će umirati sa rakom u dubokoj starosti, a ne od njega".
Etički i ekonomski izazov za čovečanstvo
Iako je naučna pobeda na pomolu, pred čovečanstvom stoji možda još teži ispit: ekonomska dostupnost ovih revolucionarnih tretmana. Moderne imunoterapije i genetski inženjering danas koštaju na stotine hiljada evra po pacijentu, što ih čini privilegijom bogatih društava i pojedinaca. Bitka u laboratorijama je na putu da bude dobijena, a sledeći veliki izazov je, saglasni su ekspreti, je kako da lek kroz zdravstveni sistem stigne do svakog čoveka na planeti, bez obzira na njegov socijalni status.
