Zaposlite mozak dok sedite
Bolje je rešavati ukrštenicu ili štrikati nego samo zuriti u ekran
Ako već sedite po nekoliko sati svakodnevno, bolje je da za to vreme štrikate ili rešavate sudoku i ukrštenice, nego da samo pasivno zurite u televiziju ili besciljno gledate objave na društvenim mrežama i internetu. Ovo pravi razliku između takozvanog mentalnog aktivnog i mentalnog pasivnog sedenja, zaključak je nedavno objavljene studije švedskih istraživača, koja je objavljena u časopisu „American Journal of Preventive Medicine”.
Sedenje može da bude štetno za telo i mozak, međutim novo istraživanje naučnika s Instituta Karolinska sugeriše da neke aktivnosti, poput pomenutih, pomažu u neutralisanju nekih negativnih efekata sedentarnih navika. U anketi je učestvovalo 20.811 odraslih Šveđana, većinom žena starih između 35 i 64 godine, koje su naučnici pratili 19 godina kako bi procenili rizik i stanje demencije. Sedentarni način života, odnosno dugo sedenje, ležanje ili poluležeći položaj, povezani su s glavnim faktorima rizika za demenciju, poput visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa i gojaznosti. Aktivnost mozga je ključni element u zaštiti od tih oštećenja.
„Mozak funkcioniše poput mišića”, rekao je Mats Halgren, glavni istraživač na Institutu Karolinska i autor studije. Neaktivno korišćenje mozga tokom dužih perioda može na kraju da utiče negativno na delove povezane s memorijom i učenjem. U anketi, mentalno aktivno sedenje uključivalo je kancelarijski rad, sedenje na sastanku, kao i pletenje i šivenje. Aktivnosti poput rešavanja slagalica na računaru smatrane su intelektualno stimulativnim. Gledanje TV-a ili slušanje muzike dok sedite računa se kao mentalno pasivno ponašanje i ono nosi veći rizik od razvoja neke vrste demencije u budućnosti.
Koristeći statistički model, istraživači su predvideli kako promene u mentalnoj aktivnosti utiču na rizik od demencije: dodavanje jednog sata mentalno aktivnog ponašanja dok se sedi smanjuje rizik od demencije za četiri odsto, zamena jednog sata mentalno pasivnog ponašanja s aktivnim smanjuje rizik za sedam procenata. Kombinovanjem fizičke aktivnosti, poput hodanja, s mentalno aktivnim ponašanjem, smanjuje rizik za 11 odsto.
Studija ima ograničenja pošto je početna anketa sprovedena pre gotovo tri decenije, kada pametni telefoni, društvene mreže i internet nisu postojali.
