Potresna priča o tragediji koju region ne sme da zaboravi
Autorka Jasna Đurović u svom prvom dokumentarnom filmu „Jel` boli umreti“ otvara jednu od najbolnijih ratnih tema sa prostora bivše Jugoslavije – stradanje 12 banjalučkih beba
Dugogodišnja televizijska autorka Jasna Đurović predstavila je na TV Una svoj prvi dokumentarni film „Jel` boli umreti“, potresno ostvarenje koje se bavi jednom od najtežih tragedija iz rata u Bosni i Hercegovini – smrću 12 banjalučkih beba.
Film vraća gledaoce u maj i jun 1992. godine, kada je u banjalučkom porodilištu preminulo dvanaest prevremeno rođenih beba zbog nedostatka medicinskog kiseonika. Zbog ratnih dejstava bili su prekinuti kopneni putevi, dok zabrana letova nije dozvolila transport kiseonika iz Beograda. Lekari su u očajničkom pokušaju spasavanja života koristili industrijski kiseonik, ali pomoći nije bilo dovoljno.
Film je posvećen Vladimiru, Bojanu, Raisu, Emini, Nikoli, Nenadu, Maidu, Dušani, Danijelu i još troje dece koja nikada nisu dobila ime.
Posle više od tri decenije, Jasna Đurović odlučila je da ispriča priču koja, kako kaže, ne sme ostati predmet manipulacija, političkih tumačenja ili zaborava.
– Godinama me je žuljalo sve što se vezuje za ovu tragediju. Od tvrdnji da se ona nikada nije dogodila, do činjenice da ni sama Banjaluka dugo nije imala potpun spisak stradale dece i njihovih porodica – kaže Đurovićeva.
Najpotresniji deo filma čine svedočanstva roditelja koji i danas žive sa uspomenama na poslednje trenutke svoje dece.
– To su priče koje nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Roditelji i danas pamte dete koje pokušava da udahne vazduh, dok u bolnici nema kiseonika. U vreme bez interneta i pravih informacija stizale su samo vesti koje čovek preživi, ali nikada ne preboli – priča autorka.
Iako se novinarstvom bavi već dve decenije, „Jel` boli umreti“ njen je prvi dokumentarni film. Proces rada bio je dug, zahtevan i emotivno iscrpljujuć – od traganja za arhivskom građom do prikupljanja svedočanstava i ratnih snimaka.
Posebno ističe saradnju sa Sanjinom Perišićem Bosketom, koji je radio montažu, režiju i deo kamere, kao i kompozitore Mirka Šukovića i Momira Nikića, koji su za film stvarali originalnu muziku i pesmu posvećenu stradaloj deci.
– Patetiku ne priznajem, a senzacionalizmom se nikada nisam služila. Ali ovo jeste težak i bolan film – naglašava Đurovićeva.
Autorka ističe da bez empatije nema ni istinskog novinarstva.
– Verujem da samo dobar čovek može biti dobar novinar. Morate da proživite priču i da saosećate sa ljudima o kojima govorite – poručuje ona.
Iako je publika prepoznaje po emisiji „To je život“, kroz koju je godinama beležila ljudske sudbine, Jasna Đurović priznaje da bi volela da u budućnosti nastavi upravo putem dokumentarnog filma.
– Imam još mnogo priča, volje i potrebe da ih ispričam – kaže autorka.
Na kraju ostaje pitanje koje nosi i sam naziv filma — „Jel` boli umreti?“
– To pitanje mi na početku filma postavlja ćerka. A odgovor gledaoci dobijaju na samom kraju – otkriva Jasna Đurović.
