Bebu ugrožava majčin dijabetes

Povišene vrednosti šećera tokom trudnoće ugrožavaju i dete i majku, a polovina tih trudnica će u roku od pet do 10 godina nakon porođaja dobiti dijabetes tipa dva – upozoravajući su podaci Međunarodne dijabetes federacije.

Žene su u žiži brojnih kampanji za smanjenje broja obolelih od šećerne bolesti, jer od trudnica i budućih majki zavisi koliko će se beba roditi zdravo i kako će zdravom ishranom kod dece u periodu odrastanja biti sprečeni mnogi faktori rizika koji vode u ovu ozbiljnu i doživotnu bolest.

Svaka sedma beba izložena je gestacijskom dijabetesu, povišenim vrednostima šećera koje se javljaju tokom trudnoće majke. Polovina svih slučajeva hiperglikemija u trudnoći javlja se kod žena mlađih od 30 godina, podsećaju stručnjaci Međunarodne dijabetes federacije.

Trudnice obolele od tipa 1 dijabetesa imaju veći rizik za rani spontani pobačaj ili rađanje deteta sa urođenim anomalijama.

Šta je optimalno za lečenje, ishranu i način života jednog dijabetičara lakše je definisati, nego sprovesti u delo. Postoji veliki jaz između optimalnih preporuka i kliničke prakse, odnosno onoga što se događa u stvarnom životu. Mnogi lekari imaju običaj da kažu da ako je pacijent dobar – dobar mu je i šećer u krvi, jer je prihvatio istinu da samo od njega zavisi kako će se odvijati njegova bolest. Neki naši pacijenti ne mogu sebi da priušte kvalitetnu, zdravu ishranu, a posebno ako je reč o penzionerima. Najvažnije za dijabetičare, koji su radno aktivni, da uvek doručkuju kod kuće.

Mnoge osobe na posetu endokrinologu, specijalisti koji leči dijabetes, pomisli tek kada ujutru, na tašte, izmereni šećer bude oko 10, a posle jela 15. Svaki dijabetičar mora da zna šta su optimalne vrednosti parametara od kojih mu zavisi život bez komplikacija. Te vrednosti su: šećer u krvi ispod ili jednako sedam, krvni pritisak ne veći od 130 sa 80 milimetara živinog stuba, LDL holesterol manji od 4,5 milimola, a indeks telesne mase ispod 25, tj. da ne bude gojazan. Takođe, pušenje mora obavezno da ostavi, a redovna fizička aktivnost mora da bude njegova mantra – nešto važnije od molitve. Tako će se rizik od infarkta, moždanog udara, oštećenja bubrega i promena na krvnim sudovima i na mrežnjači oka, što su najčešće i najstrašnije komplikacije šećerne bolesti, svesti na minimum.

O povišenom šećeru u krvi treba misliti i kada nemamo izražene simptome ovog oboljenja poput osećaja žeđi, učestalog mokrenja, umora, malaksalosti... Najčešće se dijabetes otkriva slučajno, često kada je bolest već uznapredovala i izazvala komplikacije na srcu, krvnim sudovima, bubrezima i očima.