Kremšnita – slatki simbol Bleda

Ako prijateljima kažete da putujete na Bled, prvo što će vam savetovati jeste – probaj kremšnitu. Originalna bledska krempita pravi se u „Kavarni Park” još od 1953. godine, po receptu poslastičara Ištvana Lukačevića.

Do danas je prodato više od 16 miliona parčadi ovog deserta. To je oko 350.000 godišnje ili čak 2.000 dnevno u sezoni. Za njihovu pripremu poslastičari su do sada potrošili 136 tona brašna, 8.700.000 jaja i 1.600.000 litara mleka, odnosno dnevno oko hiljadu svežih domaćih jaja, jer upravo ona čine tajnu ukusa. Nije ni čudo što ih je obožavao i sam Tito čija je vila, nekadašnja Karađorđevićeva, i dalje jedno od najlepših zdanja na bledskoj obali. Nažalost, danas je zatvorena za posetioce, ali o njoj se i dalje pripovedaju legende, kao i ona da je kraljica Marija ovde volela da provodi dane, da gaji decu, i da je sa sobom ponela šaku srpske zemlje koju je rasula oko rezidencije, želeći da i u tuđini zadrži simbol domovine.

Jedno parče kremšnite, strogo definisanih dimenzija 7×7×7 centimetara, košta 6,80 evra. Možda za naš džep preskupa, ali vredi svaki cent. Od našeg domaćina, Luke Stepančića, direktora lanca „Sava hotel Bleda”, u okviru koje posluje i „Kavarna Park”, koji savršeno govori srpski jezik, saznali smo da ako bi se sve prodate kremšnite poređale jedna do druge, protezale bi se od Bleda do Pompeje, a kad bi kremšnitu slagali jednu na drugu oko Bledskog jezera, nastao bi zid visok 8.25 metara. Luka nam je, zajedno s organizatorima našeg putovanja, simpatičnim bračnim parom Almom i Nikolom Zokom, zbog kojih smo Bled doživeli iznutra ne kao turisti već kao gosti, omogućio i da zavirimo u radionicu gde se prave originalne bledske kremšnite.

U prostoru koji miriše na vanilu i tek ispečeno testo, dočekuje nas Marko, majstor poslastičar, „naše gore list”. Dok spretno meša filove, objašnjava kako se pripremaju prepoznatljivi žuti krem i lagani beli sloj od slatke pavlake. Metalne posude tiho odzvanjaju, šećer se precizno odmerava, a svaki pokret deluje kao deo davno uvežbana koreografija.

Ovde nema žurbe, niti industrijske hladnoće. Kolač se pravi od svežih domaćih sastojaka. Radnici se smeju, šale i razgovaraju kao da su deo porodice. U tom toplom, gotovo idiličnom ambijentu shvatamo da kremšnita nije samo poslastica, već zanat koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Kremšnita se pravi bez konzervansa i mora se pojesti u roku od 24 časa. Pravi test kvaliteta, kažu, jeste blago protresanje kolača – ako se ne raspada, spreman je za uživanje. Omazali smo i metlicu od miksera i shvatili da je kremšnita lepa u svim fazama spremanja. Tu se prave i ostali zanimljivi kolači, ali i Riklijevi medenjaci po njegovoj recepturi, s cimetom, medom, karadamonom.

Bledska kremšnita

Sastojci:

500 g lisnatog testa

1 l mleka

6 jaja

1 kašika šećera

6 kašika brašna

2 kašike gustina

2 vanilin šećera

500 ml slatke pavlake za šlag

2 kašike šećera u prahu

Lisnato testo razvaljati i ispeći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni Celzijusa oko 15–20 minuta, te kad je gotova izvaditi i ostaviti da se ohladi. Preseći lisnato testo na dva jednaka dela. Za to vreme odvojiti žumanca od belanaca, pa žumanca penasto umutiti s četiri kašike šećera. Smesi dodati prosejano brašno i gustin. Promešati, pa dodati 200 ml mleka i mešati dok se svi sastojci lepo ne sjedine. U lonac uliti preostalo mleko (800 ml) i dodati šećer (5 kašika) i na kraju vanilin šećer. Sjedinjene sastojke kuvati dok smesa ne provri. Smanjiti vatru i dodati žumanca i kuvati dok se ne zgusne, uz neprestano mešanje. Belanca umutiti u čvrsti sneg sa šećerom, pa dodati u vrelu kremu i lagano umešati. Za beli deo kremšnite potreban vam je šlag koji možete da napravite od slatke pavlake koju čvrsto umutite sa šećerom u prahu i ostavite sa strane. Kad su svi sastojci gotovi krenite sa slaganjem slojeva – na lisnato testo stavite žutu kremu, pa beli deo šlaga, te na kraju pokrijte kolač drugim slojem lisnatog testa. Na kraju koricu posuti šećerom u prahu.