Istina o šefu Majkrosofta: Otpustio 15.000 radnika, a plata mu eksplodirala
Dok svet slavi eru veštačke inteligencije i rekordne profite tehnoloških giganata, iza sjaja futurističkih prezentacija i milijardi dolara profita, krije se drugačija priča. U njenom centru nalazi se Satija Nadela, čovek kog jedni nazivaju vizionarom koji je spasio Majkrosoft, a drugi simbolom surove korporativne stvarnosti modernog doba.
Pod njegovim vođstvom, Majkrosoft je postao jedna od najvrednijih kompanija na planeti, lider u cloud industriji i jedan od glavnih igrača u globalnoj AI revoluciji.
Međutim, dok su akcije kompanije rasle do istorijskih maksimuma, hiljade zaposlenih ostajale su bez posla, a stizali su i izveštaji o Nadelinoj zaradi koja je dostizala desetine miliona dolara godišnje.
Kako je moguće da kompanija koja zarađuje više nego ikada istovremeno otpušta radnike? Da li je Satija Nadela hladni korporativni strateg koji profit stavlja ispred ljudi ili lider koji Majkrosoft priprema za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija promeniti sve što danas poznajemo?
Ko je Satija Nadela
Satija Nadela nije tipičan direktor iz Silicijumske doline. Ne nastupa agresivno poput nekih tehnoloških milijardera, retko ulazi u javne sukobe i gotovo nikada ne koristi dramatičnu retoriku. Upravo zbog toga njegova transformacija Majkrosofta deluje još zanimljivije, jer je izvedena tiho, ali brutalno efikasno.
Nadela je rođen u Indiji, u porodici državnog službenika i profesorke sanskrita. U detinjstvu je želeo da bude profesionalni igrač kriketa, ali je brzo otkrio strast prema tehnologiji.
Nažalost, kako je istakao u svojoj autobiografiji, pao je na prijemnom ispitu za prestižni Indijski institut tehnologije, pa je umesto toga diplomirao elektrotehniku na Manipal institutu tehnologije 1988. godine, piše portal Startit.
Nakon završenih studija, prelazi u Ameriku, u nadi da će uspeti da se posveti softverskom inženjerstvu. Odlazi u državu Viskonsin, gde magistrira na programu za softversko inženjerstvo.
Tokom studija počinje da se interesuje za SQL programiranje, pravi aplikacije za Oracle baze podataka i pridružuje se kompaniji Sun Microsystems kao softverski inženjer, gde je radio naredne dve godine.
Godine 1992. prelazi u Majkrosoft, gde najpre radi na Windows NT verziji operativnog sistema, a potom i na projektu razvijanja VOD servisa. Paralelno radi na sticanju novih znanja i stiče zvanje mastera na Univerzitetu u Čikagu.
U ranom periodu je, po rečima ljudi koji su ga regrutovali, predstavljao njihovo „tajno oružje”, jer je imao kontekst razvoja poslovnog softvera i mogao da objasni „zašto je Majkrosoft bolji od konkurencije”.
Potpredsednik Microsoft Business Central-a, odseka koji se bavio razvojem veb servisa za mala preduzeća, postaje 2000. godine, a već naredne postaje potpredsednik, odseka koji je formiran zahvaljujući akvizicijama, i koji se, između ostalog, bavio i CRM rešenjima u „oblaku”.
Zahvaljujući tehničkom znanju i uspehu u ulogama produkt menadžera, 2007. prelazi na mesto potpredsednika Majkrosoft Online Solutions.
Platforma Azure
Kada je 2014. godine nasledio Stiva Bolmera na čelu kompanije, Majkrosoft je i dalje bio gigant, ali gigant koji je počeo da deluje sporo i zastarelo.
Apple je dominirao mobilnim uređajima, Google internet servisima, a Amazon cloud infrastrukturom. Mnogi analitičari tada su smatrali da Microsoft polako gubi bitku za budućnost tehnologije.
Nadela je, međutim, povukao poteze koji su potpuno promenili pravac kompanije.
Umesto fokusiranja isključivo na Windows, krenuo je agresivno da razvija „oblak” platformu Azure.
Otvorio je Majkrosoft prema open-source zajednici, što je godinama ranije bilo gotovo nezamislivo, i počeo da kupuje kompanije koje će kasnije postati ključni deo njegovog tehnološkog carstva, piše BBC.
Kupovina LinkedIn-a za više od 26 milijardi dolara pokazala je da Majkrosoft želi mnogo više od operativnih sistema i Office paketa. Akvizicija GitHub-a dodatno je učvrstila njegov uticaj među programerima, dok je preuzimanje Activision Blizzard-a otvorilo vrata dominaciji u gaming industriji.
Ali, najveći potez dogodio se sa ulaganjima u OpenAI. Investicije u OpenAI i integracija ChatGPT tehnologija u proizvode poput Office-a i Windows-a označile su novu fazu Majkrosofta i prelazak iz softverske u AI kompaniju.
Ekstremno visoka plata direktora
Jedna od najčešće ponavljanih tvrdnji u javnosti jeste da Nadela prima „oko 100 miliona dolara godišnje”. Ova cifra je delimično obmanjujuće ako se ne razume struktura kompenzacije, piše CNBC.
U američkim tehnološkim kompanijama, plata direktora (CEO) se ne sastoji samo od gotovinskog dela, već uglavnom od osnovne plate koja je relativno mala, bonusa
i najvažnije, akcija (stock grants) koje zavise od performansi kompanije.
Prema zvaničnim izveštajima Majkrosofta, Nadelina ukupna godišnja kompenzacija se u poslednjim godinama kreće oko 96,5 miliona dolara, a ne fiksno 100 miliona u kešu. Međutim, u nekim godinama, kada se uračuna vrednost dodeljenih akcija u trenutku dodele, ukupni njegovi prihodi mogu izgledati znatno veći.
Drugim rečima, deo tih iznosa nije novac koji on odmah dobija, već potencijalna vrednost akcija koje poseduje, a koja zavisi od budućeg kretanja Majkrosoftove vrednosti na berzi.
Talasi otpuštanja radnika
Paralelno sa rastom profita i tržišne vrednosti kompanije, Nadelin mandat je obeležen i jednim kontroverznim fenomenom: velikim talasima otpuštanja.
U periodu od 2023. do 2024. godine Majkrosoft je sproveo više rundi smanjenja radne snage. Najpoznatiji talas bio je početkom 2023. kada je otpušteno oko 10.000 zaposlenih, što je predstavljalo jedan od najvećih rezova u istoriji kompanije.
Kasnije su usledili dodatni rezovi u različitim sektorima, uključujući gejming diviziju, kao i reorganizacije u prodaji i podršci. Kada se svi talasi saberu, procene često govore o više od 15.000 pogođenih radnika u tom periodu.
Zvanično objašnjenje Majkrosofta bilo je da se kompanija „prilagođava novim ekonomskim uslovima” i istovremeno preusmerava resurse ka veštačkoj inteligenciji i klaud infrastrukturi.
Kritičari, međutim, ističu paradoks: otpuštanja su se dešavala u momentu kada je kompanija beležila rekordne prihode i rast profita.
Majkrosoft je primer šireg trenda u Big Tech svetu: istovremeni rast profita, agresivne investicije u AI i cloud, ali i smanjenje broja zaposlenih zbog automatizacije i reorganizacije, piše Bloomberg.
Nadela je vrlo brzo shvatio ono što danas postaje očigledno: budućnost neće pripadati kompanijama koje samo proizvode softver, već onima koje kontrolišu infrastrukturu i inteligenciju koje stoje iza njega.
Majkrosoft više nije kompanija koja živi od stare slave Vindouza. Danas je to jedna od centralnih sila AI revolucije, sa ogromnim uticajem na poslovni softver, klaud infrastrukturu, gejming i razvoj veštačke inteligencije.
Pitanje je samo: da li će istorija Satiju Nadelu pamtiti kao genijalnog vizionara koji je Majkrosoft uveo u novu eru ili kao lice vremena u kojem tehnološki napredak sve češće dolazi uz cenu koju plaćaju obični zaposleni?
