Zašto ne treba vaditi umnjake
Zub koji bacamo možda krije ključ za regeneraciju srca, mozga i kostiju
Većina ljudi tretira umnjake kao smetnju. Nešto što je nepotrebno, raste pogrešno, izaziva bol i treba da bude odbačeno. Nedavna istraživanja ipak pokazuju da ne shvatamo koliko su umnjaci vredni.
Unutar zubne pulpe umnjaka nalaze se mezenhimalne matične ćelije, meko živo tkiva u jezgru zuba. To nisu obične ćelije. Matične ćelije su osnovna sirovina tela, sposobne da se transformišu u mnoge različite vrste specijalizovanog tkiva. A one koje se nalaze u umnjacima su izuzetno raznovrsne, piše Shining Science.
Studije su pokazale da ove ćelije mogu da se razviju u ćelije srčanog mišića kako bi pomogle u popravci srčanog tkiva nakon srčanog udara. Mogu postati neuroni, moždane ćelije, otvarajući mogućnosti za oporavak od moždanog udara i lečenje bolesti poput Parkinsonove. Takođe, mogu da postanu kost i hrskavica, kada služe za popravku skeleta.
Ono što umnjake čini posebno vrednim jeste vreme. Vade se između 17. i 25. godine, tačno kada su matične ćelije najmoćnije i najprilagodljivije.
Mlade matične ćelije duže preživljavaju, bolje reaguju i efikasnije se integrišu u oštećeno tkivo. Za razliku od embrionalnih matičnih ćelija koje izazivaju etičke kontroverze, zubne matične ćelije potiču iz tkiva koje je već bilo uklonjeno. Nema dodatnih procedura. Bez etičkih komplikacija. Samo resurs koji decenijama bacamo u kantu za medicinski otpad.
Sada su se pojavile kompanije koje će kriogenski sačuvati stem ćelije umnjaka prilikom vađenja, na isti način na koji roditelji čuvaju krv iz pupčane vrpce pri rođenju. Nauka se još uvek razvija. Ali istraživanje je ozbiljno i brzo raste.
Ispostavlja se da je zub koji vam je stomatolog izvadio kada ste bili tinejdžer, možda, sadržavao seme vašeg sopstvenog biološkog kompleta za popravku.
