Keramika koja diše

Milano svake godine postaje svojevrsna laboratorija dizajna, mesto gde se vidi u kom pravcu će se kretati enterijeri i arhitektura u godinama koje dolaze.

Na ovogodišnjem Salone del Mobile.Milano, najvećem i najuticajnijem sajmu nameštaja i dizajna na svetu, posebnu pažnju privukla je keramika. Ne kao obična završna obloga, već kao živa, gotovo poetska površina, koja komunicira sa prostorom. Keramika nije bila samo još jedan trend, postala je centralna tema, kroz koju se preispituje odnos čoveka, materijala i prostora.

U tom kontekstu, posebno se izdvojio projekat japanskog arhitekte Kenga Kume, koji je zajedno sa italijanskom manufakturom Ceramica Francesco De Maio, predstavio kolekciju „Tri elementa, jedna materija” (Three Elements, One Matter), jednu od najzanimljivijih interpretacija savremene keramike.

Već na prvi pogled jasno je da ovde nije reč o klasičnim pločicama. Kuma polazi od ideje da materijal od pečene gline nije „mrtav”, već da ima sopstveni život i sposobnost da utiče na atmosferu prostora. Upravo zato on keramiku tretira kao „perceptivni uređaj, površinu koja menja način na koji doživljavamo svetlost, dubinu i teksturu enterijera, piše na zvaničnom sajtu Salone del Mobile.Milano.

Osnova kolekcije su tri prirodna elementa: kiša, magla i zemlja, ali ono što je zanimljivo, jeste način na koji su oni prevedeni u konkretne dizajnerske tehnike. Svaki motiv nastaje drugačijim potezima četke, što znači da se ne radi o industrijskoj reprodukciji, već o kontrolisanom, ali vidljivom tragu ruke.

Kuma insistira da linije na pločicama budu rezultat jednog kontinuiranog, gotovo meditativnog pokreta, čime svaka pločica postaje unikat.

U kolekciji „Kiša” (Rain) dominiraju dinamični potezi koji oponašaju tokove vode i kapljice, stvarajući osećaj kretanja čak i na statičnoj površini.

„Izmaglica” (Mist) je potpuno suprotna. Tu su linije razlivene i blage, kao da brišu konture i uvode prostor u stanje tišine i neizvesnosti.

Najizraženiji karakter ima kolekcija „Zemlja” (Earth), gde se keramika gotovo pretvara u reljef: površina deluje kao da ju je oblikovao vetar, naglašavajući njenu sirovost i fizičku prisutnost.

Japanska filozofija i italijanska tradicija

Posebna vrednost ovog projekta leži u spoju dva nasleđa. S jedne strane je japanska filozofija prostora, koja naglašava prolaznost, prirodu i svetlost, a s druge italijanska tradicija majolike iz Vietrija, poznata po ručno oslikanim keramičkim pločicama.

Upravo ta kombinacija omogućava da kolekcija bude istovremeno savremena i duboko ukorenjena u zanatskom nasleđu, naglašava portal.

Zanimljivo je i to da Kuma već godinama razvija filozofiju „živih materijala”. On smatra da arhitektura ne treba da dominira prirodom, već da se sa njom stapa,

a da materijali imaju ključnu ulogu u tom procesu. U njegovim projektima, bilo da je reč o drvetu, kamenu ili keramici, svaki materijal nosi priču o mestu, kulturi i vremenu iz kojeg dolazi, prenosi Interni Magazine.

Ova ideja jasno se vidi i u milanskoj kolekciji: keramika ne funkcioniše kao ravna, dvodimenzionalna površina, već kao element koji „hvata” i transformiše svetlost tokom dana. Kako se svetlo menja, tako se menja i percepcija prostora, zidovi postaju dinamični, gotovo scenografski.

Povratak prirodi

Još jedan važan aspekt jeste naglasak na ručnom radu u vremenu masovne proizvodnje. Kuma otvoreno kritikuje industrijsku uniformnost i vraća fokus na nesavršenost kao vrednost. Male razlike u potezima, nijansama i teksturi nisu greške, već dokaz autentičnosti i ljudskog prisustva u procesu stvaranja.

U širem kontekstu sajma, ovo se uklapa u sve izraženiji trend povratka prirodnim i održivim materijalima.

Na Salonu nameštaja u Milanu sve više projekata istražuje kako dizajn može da bude istovremeno tehnološki napredan i duboko povezan sa prirodom, bilo kroz 3D štampanu keramiku, reciklirane materijale ili ručne tehnike koje se reinterpretiraju na savremen način, ocenjuje Cultured Mag.

Kolekcija „Tri elementa, jedna materija” zato nije samo estetski eksperiment. Ona nosi poruku o budućnosti dizajna: materijali više nisu pasivni, već aktivni učesnici u oblikovanju prostora. Keramika, jedan od najstarijih građevinskih materijala, kroz ovakav pristup dobija potpuno novo značenje i postaje medij koji povezuje prirodu, čoveka i arhitekturu.

Kengo Kuma: Utapanje arhitekture u okolinu

Japanski arhitekta Kengo Kuma rođen je 1954. godine u Jokohami, u periodu kada se Japan ubrzano modernizovao i gradio posleratni identitet. Upravo taj kontrast između tradicije i savremenosti snažno je uticao na njegov kasniji rad. Kao dete, Kuma je bio fasciniran starim japanskim kućama, ali i modernističkim građevinama koje su tada nicale širom zemlje.

Studirao je arhitekturu na prestižnom Univerzitetu Tokio, gde je diplomirao, a zatim i završio postdiplomske studije. Tokom osamdesetih godina boravio je u SAD kao gostujući istraživač na Kolumbija univerzitetu, što mu je omogućilo da proširi svoje razumevanje zapadne arhitekture i urbanizma.

Sopstveni studio, Kengo Kuma & Associates, osnovao je 1990. godine. Od tada realizuje projekte širom sveta, a njegov stil postaje prepoznatljiv po upotrebi prirodnih materijala poput drveta, bambusa i kamena, kao i po težnji da arhitektura „nestane” u okruženju umesto da dominira nad njim.

Kuma je poznat po svojoj filozofiji „anti-objekta”. Za razliku od monumentalne arhitekture 20. veka, koja je često naglašavala moć i veličinu, on nastoji da stvori prostore koji su laki, transparentni i povezani sa prirodom.

Njegove građevine često koriste svetlost, senku i teksturu kako bi stvorile osećaj harmonije i smirenosti.

Jedan od njegovih najpoznatijih projekata je Japanski nacionalni stadion u Tokiju, izgrađen za Olimpijske igre 2020. godine. Stadion je dizajniran sa velikim količinama drveta i zelenila, kako bi se uklopio u urbani pejzaž i smanjio vizuelni i ekološki uticaj. Projektovao je, takođe, i Asakusa Kulturno-turistički informacioni centar, zgradu koja reinterpretira tradicionalnu japansku arhitekturu kroz savremeni dizajn.

Pored velikih javnih objekata, Kuma se bavi i manjim projektima, instalacijama i dizajnom enterijera, gde dodatno istražuje odnos materijala i prostora. Njegov rad često uključuje saradnju sa zanatlijama, čime oživljava tradicionalne tehnike u modernom kontekstu.

Danas je profesor arhitekture na Univerzitetu u Tokiju i jedan od najuticajnijih savremenih arhitekata. Njegova dela mogu se videti širom sveta, od Japana i Kine do Evrope, a njegova filozofija sve više utiče na globalne trendove u arhitekturi, posebno u kontekstu održivosti i povratka prirodnim materijalima.

Salon nameštaja u Milanu

Salone del Mobile.Milano se svake godine održava u Milanu. Ovaj Salon je mnogo više od izložbe nameštaja i predstavlja globalnu platformu za savremeni dizajn, gde se predstavljaju najnoviji trendovi u uređenju enterijera, industrijskom dizajnu, arhitekturi, osvetljenju i materijalima – uključujući i keramiku poput one koju je predstavio Kengo Kuma.

Salone je prvi put održan 1961. godine sa ciljem promocije italijanske industrije nameštaja, ali je vremenom prerastao u međunarodni događaj koji okuplja stotine hiljada posetilaca, od arhitekata i dizajnera, do proizvođača i novinara iz celog sveta. Danas obuhvata više tematskih celina: – Salone Internazionale del Mobile (nameštaj) – Euroluce (rasveta) – Workplace3.0 (radni prostori) – SaloneSatellite (dostignuća mladih dizajnera)

Paralelno sa glavnim sajmom odvija se i Fuorisalone, čitav niz izložbi, instalacija i događaja širom grada, u galerijama, dvorištima i javnim prostorima. Upravo tu često nastaju najeksperimentalniji i najkreativniji projekti.