Susret ljubitelja plovidbe

Sajam nautike je sajam snova, jer svako na izložbu čamaca dolazi s nekom željom – jedni da što pre zaplove, drugi da čuju, sretnu i vide nekog poznatog i razmene iskustva.

Tim rečima se nedavno na 46. Sajmu nautike, lova i ribolova okupljenima obratio dr Milan Colić, estetski hirurg i strastveni nautičar. On je dodao da revija nautike pod kupolama sajma ima posebnu čar, a s njim se složio beogradski ribolovac Renato Grbić, poznatiji još kao spasilac mnogih života iz hladne vode Dunava ispod Pančevačkog mosta. Njegova je poruka da čuvamo naše reke i više vremena na njima provodimo jer veruje da „voda otvara čoveka i oplemenjuje dušu.”

Svetski i evropski šampion u kajaku, mladi Marko Novaković, rekao je za „Magazin” da izložba svih vrsta plovila iz godine u godinu na Beogradskom sajmu „raste”, što je potvrdilo 80 izlagača iz sedam zemalja. Za samo godinu dana mnogo je novina na raskošnim brodićima, podvodnim skuterima i „letećim” sportskim daskama za vodu. I pored toga, na našim rekama on kao kajakaš s Tise, najčešće i dalje viđa obične ribarske čamce od kojih oni manji mogu da se nabave za dve do tri hiljade evra.

U oči je svima, ipak, prvo upala, kao i svake godine, najveća i najskuplja jahta, sada moderne, prljavo roze boje, koja u zavisnosti od dodatne opreme košta od 370 do 400 i više hiljada evra. Ovaj brodić „Goga Z 35” dugačak je 14 metara i prodat je brzo s početnom cenom od 300 do 350 hiljada, evra dok je novi brod „A 32” koštao ovde 250 hiljada evra. Reč je o jahtama sa po dva motora od 250 do 270 konja.

Najveća jahta je dizajnirana u trendu stana na vodi. Dve sobe, uz toalet s tušem i česmom, smeštene su uz kuhinju i čak dnevni boravak – uz obavezni televizor.

„Neki ovaj tip broda koriste na duže staze – po okolnim morima, koji putuju stalno na relaciji Crna Gora, hrvatsko primorje, Grčka – gde god imaju vremena i prostora da ovakav brod koriste kao smeštaj. Kupac se javio još pre početka sajma, jer su takva plovila uvoznih brendova izuzetno tražena i ovde u Srbiji. Ljudi danas hoće komfor i lepotu, pre svega uživanje”, objašnjavaju devojke u pomorskim uniformama zadužene da predstave brod.

Izdvojio se i „fijatov” naizgled „auto-čamac” od 70 hiljada evra, čiji je jedini primerak za sada viđen na Savi ispred bloka 70.

Marina iz Futoga osnovana 1999. godine predstavila je prilagođene našim rekama, domaće čamce s malim motorima za ribolov, čija je početna cena bila 3.150 evra. Pravljena su tako da stalno može da im se dodaje oprema, Prednost marine je što u njoj imate i ovlašćene servisere motora i čamaca. Domaći polugumenjaci s jakim vanbrodskim motorima, hepaton tubama i poliester koritom koštaju oko 120 hiljada evra i više su zastupljeni na moru, naročito zbog veličine koja im garantuje bezbednost.

Domaća firma sa sedištem u Batajnici proizvodi čamce dugačke 6,2 metra i za rekreaciju i za sport. Danas su popularni i oni s farbanim kožnim sedištima bele boje.

„Trend je da ljudi posle posla odu na reku, naročito vikendom, zbog čega im treba udobnost. Ne samo jahte već i malo veći čamci imaju tuš, kao modularni raspored, koji se menja: klupa može da postane ležaj ili sanduk za stvari. Dobro iskorišćeni prostor naših čamaca tipa ʼbuldogʼ odveo nas je na tržišta Crne Gore i Španije. Na prikolici, ovi čamci začas se dovezu do reke i jezera, kao i do manje pristupačnih mesta na moru. Kod nas je glavni problem što ljudi koji bi da kupe brod nemaju gde da ga drže”, objasnila je Tamara Matejić

Traže nove pristane u Beogradu

Kapetan rečne plovidbe Petar Đorđević, predsednik Grupacije za privredu i nautički turizam Privredne komore Srbije smatra da nema dovoljno marina u Srbiji:

„Bez odgovarajuće infrastrukture teško možemo da pričamo o daljem razvoju nautike. Naročito nema dovoljno mesta na koja će da pristaju jahte i čamci koji dolaze u Beograd. Veliki su planovi, ali još nismo blizu ostvarenja. Imamo 23.000 registrovanih čamaca i sedam hiljada neregistrovanih. Sad smo dobili marinu u Bezdanu, ali potrebno je da se napravi bar 5-6 marina u glavnom gradu. Do tada biće neregistrovanih, a naš primamljivi ambijent neće biti dostupan turistima koji stižu rekom. Postoje pristaništa za kruzere, ali potrošnja njihovih putnika je u Beogradu mala, jer su oni kompanijama iz drugih država već platili sve izlete i obilaske naših znamenitosti. Nedostaje nam i nautička signalizacija, jer stranac treba da zna gde je ušće dveju reka, kako da uđe u luku i šta ga tu čeka. Turističke organizacije grada i republike treba zajedno s Privrednom komorom, koja je napravila plan takvih mesta, da izdejstvuju da ti pristani zažive. Tražimo da se oformi državno telo za razvoj nautičke privrede”, kaže Đorđević.

Vedrana Dragičević, viši savetnik u Udruženju za turizam Privredne komore Srbije, objasnila je šta se sve radi u ovoj oblasti. Podsetila je da su članovi Grupacije za nautiku pri Komori i kapetani i predstavnici turističkih brodova kao što su „Akvastar” koji vozi posetioce do Kladova, ili broda za razgledanje „Nikola Tesla” i „Kej”, kao i broda na Drini. Svi zajedno se trude da razviju bolje nautiku kao privrednu granu i i da se subvencijama pomogne domaćim proizvođačima opreme.

Hit sajma bili su podvodni skuteri: oni sa čvrstim ručkama namenjeni su deci da nauče da plivaju, a ima i onih koji roniocima omogućuju brzo kretanje. Posebnu pažnju privukla je „lebdeća daska” ili „električni hidroaviončić”. Instruktor Darko Kastratović je objasnio da je daska na električni pogon ili „hidrofoil” zahvaljujući krilu koje se nalazi ispod vode vrlo stabilna i da su dovoljna tri časa obuke. Čas košta oko 70 evra, a leteća daska pet do 12.000 evra.

Gumenjaci su bili najprodavaniji. Veći, s cenama od 50 do 300 hiljada evra prodaju se i posle sajma na rate od po 29 evra. Ploveći skuteri za troje, u proseku brzinu i do 120 kilometara na sat. Koštaju od 13,5 do 33 hiljade evra.

Dejan Vujatović ih podseća da je potrebna dozvola i za vožnju skutera, uz obavezno poštovanje signala koji ukazuju na put kojim mogu da se kreću. To su međunarodno priznati znakovi, a skuteri su kod nas dozvoljeni na svim putevima plovnog saobraćaja, ali kroz grad uz maksimalnu brzinu od dvadesetak kilometara na sat, kako se u pristanima ne bi pravili veliki talasi.

Iz Beograda brodom do Berlina i Praga

Moreplovac i rečni vuk Branko Kresojević, prošle godine je novim brodom koji je napravio u Beogradu, obišao Švedsku, Norvešku i Nemačku. Ove godine sa spremio za plovidbu od Beograda, preko Berlina do Praga. Zašto Prag? On podseća da je 1965. godine postao punoletan, dobio pasoš i otišao potom autostopom do Praga s šatorom za jednu osobu u rancu. Šest decenija od tog prvog putovanja proslaviće kada 1. avgusta krene put Dizeldorfa, najpre do Berlina koji je sedamdesetih posetio zajedno s „Ateljeom 212” povodom gostovanja predstava „Razvojni put bore Šnajdera” i „Ko se boji Virdžinije Vulf” i slikao se ispred Berlinskog zida... Posle slikanja ispred „ slobodne Branderburške kapije”, vratiće se na reku Elbu i njenim tokom poći do Čehoslovačke reke Vltave, sve do Praga. „Vratiću se iz Praga vozom: ovaj put do tamo trajaće mesec dana i na njemu ću preći brodom čak 90 prevodnica”, kaže neumorni plovilac.

Ručno pravljene „varalice”

Na izložbi ribolovaca, pored aromatizovanih mamaca za ribu, izložene su „varalice” svih vrsta. „Varalica” je naziv za mamac koji izgleda ili bojom podseća na hranu kao plen na koji riba treba da se baci na udicu”, kaže Vladimir Čonkić iz Žablja. Kosta Pantović priredio je izložbu slika ručno pravljenih „varalica”. Njihova cena, inače, kreće se od hiljadu do 2.500 dinara, dok su silikonske jeftinije i mogu da se nađu i za 200 dinara.