Kako muškarci „peglaju” bore

Zatezanje lica da bi se sakrile bore, ubrizgavanje hijalurona ili botulinskih preparata, odavno više nisu samo tretmani na koje odlaze žene. Sve je više poznatih muškaraca u našem javnom ili političkom životu koji žele da „izbrišu” godine i ispeglaju bore uz pomoć dermatologa ili plastičnog hirurga.

„Muška i ženska estetika potpuno se razlikuju. Muškarac posle četrdesete bez bora uvek izgleda malo bizarno”, rekla je za Tanjug, dr Nevenka Dokmanović.

Ona je dodala da je ženama dozvoljeno i posle šezdesete lice bez bora, ali muškarci uvek moraju da vode računa da postoje anatomske tačke, kao što je jača vilica da bi imao muževni izgled.

„Kod žene je već to nedopustivo. Oštra i jaka vilica vodi u agresivan i ne tako lep izgled. Muškarcima ne smemo da naglasimo jagodice, to vodi u feminizaciju. Ne smemo da radimo usne, potpuno da brišemo bore u gornjoj trećini lica. Ako podignete obrve, on će da izgleda čudno”, objasnila je doktorka.

Navela je i primer glumca Breda Pita, koji je imao brojne korekcije, kad je bio mlađi i sad kad je ušao u šezdesete godine, a ožiljke od akni je sve korigovao da se uopšte ne vide. Sve te korekcije su u skladu sa muškim licem.

Ipak, dr Dokmanović ističe da pravilna nega kože i konsultacija sa stručnjacima ostaju najpouzdaniji načini da se očuva zdrav izgleda kože, dok nestručno ubrizgavanje preparata, prekomerno sunčanje i korišćenje solarijuma predstavljaju ozbiljan rizik. Ona često na društvenim mrežama upozorava na crno tržište, falsifikovane botulinske toksine, neproverene hijalurone i lasere. Posledice loše izvedenih tretmana često je u prilici da popravlja.

Komplikacije mogu da nastanu zbog pogrešne tehnike ili pogrešnog proizvoda, kao i zbog nepravilnog mesta ubrizgavanja, što može da izazove kesaste podočnjake ili izobličenja lica.

Dr Dokmanović je naglasila da je sada trend regeneracija, obnavljanje kože na što prirodniji način i pravilna nega kod kuće. Posebno je istakla da sav njen trud i ono što može da uradi da bi neko izgledao lepo i negovano, bude poništen, ako se posle toga odlazi u solarijum ili se ne skida šminka i ne neguje koža.

Ona podseća i da je prva tačka starenja na početku tridesetih kada počnu da se primećuju prve promene na koži lica i najčešće je u pitanju samo starenje kože. Druga je oko 44. godine, kada dolazi do promena ne samo na koži već i na dubljim strukturama, pre svega kostima lica. Tada se menjaju i mišići, potkožno masno tkivo i same kosti.

Starenje negde oko sedamdesete prestaje, odnosno kako kaže:„kad jednom ostarite – to je to.”

Koža ima sopstveni imuni sistem i osnovno pravilo da joj pomognemo je skidanje prljavštine umivanjem ujutru i uveče sapunom, penom ili gelom, uz hidrataciju i zaštitu od sunčevih zraka.

Dr Dokmanović još kaže i da se „na koži vidi ono što je unutra, apsolutno sve, ne samo šta proživljavate duševno, nego i u kakvom je stanju vaš organizam. Često volim da naglasim da dermatolozi moraju biti i dobri internisti, jer veliki broj internističkih oboljenja se vidi upravo na koži.”