Stefan Đoković: Sreću treba naći u miru i malim stvarima

Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bio je Stefan Đoković, pijanista, operski pevač i modni kreator koji kroz ton i tkaninu istražuje istu stvar - identitet, emociju i lični izraz. Ovaj umetnik spaja dva sveta koja na prvi pogled deluju potpuno nespojivo, a to su klasična muzika i visoka moda. U Londonu je studirao operu, u Beogradu klavir. Nastupao je u „Karnegi holu” u Njujorku, ali i na velikim scenama u Rusiji, u Velikoj Britaniji i brojnim drugim zemljama, ali mu je, ipak, najdraži naš „Kolarac”. Svojevremeno je dobio priznanje za najboljeg mladog dizajnera u Dubaiju, a imao i modne revije na prestižnim svetskim nedeljama mode.

– Nisam hteo da pravim kompromis između muzike i mode jer se moda „dogodila” dosta kasno u mom radu, kada sam imao 28 godina. To je bio izlet u vizualnu umetnost. Tada sam studirao operu u Londonu i bio sam okružen teatrima, kostimima i došao sam na ideju da osmislim kako bih mogao da pretočim operarske kostime u nosive večernje haljine. Onda sam odlučio da ta prva kolekcija bude nazvana već u operi, da svaki izlaz na pistu bude drugooperska uloga ili operska scena i to je bilo dosta primećeno. Bilo mi je jako komotno u tom svetu i ulozi dizajnera i bio sam spreman da mnogo radim i da učim jer nisam bio školovan dizajner. Ali nisam hteo da zapostavim muziku, tako da sam nastavio paralelno da se time bavim – objasnio je Đoković.

Smrt oca bio mu je jedan od najtežih trenutaka u životu.

– Kada mi je otac preminuo pre dve godine, jedan određen period nisam mogao da stvaram. Posle gomile nekih stilskih koncerata i revija svi su očekivali da istim tempom nastavim i da ja uvek sve mogu. Ali prosto nisam mogao jer je bilo potrebno vreme da se konsolidujem, da otugujem… Više sam živeo u nekom šoku nego da sam to baš tada gledao kao tugu. Ali, nažalost, na sve se čovek navikne… I onda sam dosta pronalazio snagu u tome razmišljajući šta bi on rekao ili kako bi on reagovao i koliko bi bio ponosan kako se moja cela porodica nosi sa time. I u tome sam nalazio snagu kao u u trenucima koje smo proveli on i ja zajedno, a bilo ih je puno… Kasnije mi se vratila i kreativnost, a onda to kad krene – ne staje. Kad uđem u taj umetnički mod, svašta mogu da stignem. Smtri dragih ljudi nam se svima dešavaju i možemo da se razumemo i, na kraju krajeva, da budemo tu jedni za druge, nema veze čime se bavimo jer svako oseća tugu, svako voli… Sve se u životu prevaziđe, pa i to… – otkrio je Đoković.

U podkastu je objasnio i da i dalje traži neki pravi recept za srećan život.

– Ali ono čemu sam najbliže došao do sada je da su važne male stvari. Ružne stvari nam se dešavaju pa nam se dešavaju. I one su jako glasne. Loši ljudi su glasni. Zato ne smemo da dozvolimo da takve stvari zagluše lepotu običnosti i svakodnevice koja je zapravo sreća koju tražimo u ogromnim uspesima, u partnerima, u ne znam sve čemu… A ona je tu... Da li je to ovaj razgovor? Da li je to kad sami sednemo u parku, popijemo kafu? Stalno nešto ogromno očekujemo, ali od koga očekujemo, od koga tražimo i zašto to tražimo i zašto smatramo da nam je život bog ili univerzum, ko god, dužan da nam to? Bitno je da se okrenemo negde ka sebi, da više težimo nekom miru nego što ćemo to zvati srećom. A ta neka egzaltiranost i prenaduvane emocije kako skoče tako i splasnu, ali neki mir i svakodnevica koja je kvalitetna, i na koju mi možemo da utičemo svojim postupcima, odlukama – više je neka sreća kroz mir – rekao je Đoković.