Brzina govora otkriva rane znake Alchajmerove bolesti
Prvi nagoveštaji Alchajmerove bolesti često prolaze neprimećeno, jer se ne ispoljavaju kroz zaboravljanje kakvo većina očekuje, već kroz suptilne promene u govoru. Naučnici sve više pažnje usmeravaju na način na koji ljudi kod kojih se javlja demencija formulišu rečenice, biraju reči i vode razgovor, pokušavajući da otkriju koji su to jezički obrasci koji najranije ukazuju na početak bolesti. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje: koji su tačno signali u govoru najpouzdaniji za pravovremenu dijagnozu.
Studija iz 2023. godine sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može da postane važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu veruju da tempo svakodnevnog govora može da bude bolji pokazatelj kognitivnog pada nego teškoće u pronalaženju reči, piše Science Alert.
„Na vrh jezika”
„Naši rezultati sugerišu da promene u opštoj brzini govora mogu da odražavaju promene u mozgu“, rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer nakon objavljivanja studije. „Verujemo da bi brzina govora trebalo da se testira kao deo standardnih kognitivnih procena. Ovo bi moglo da pomogne kliničarima da brže otkriju kognitivni pad i da pomognu starijim osobama u održavanju zdravlja mozga.”
Letologija, pojava kada osoba ne može da se seti određene reči ili imena, iako zna njeno značenje i ima osećaj da joj je „na vrhu jezika“, javlja se i kod mladih i kod starih. Naziv potiče od grčke reči „lethe“, što znači zaborav.
Ovaj fenomen je potpuno normaaln i svima se dešava, naročito kada smo umorni, pod stresom ili preopterećeni informacijama.
Međutim, kako starimo, a posebno posle 60. godine, pronalaženje pravih imena za stvari može da postati izazovnije. Da bi istražili zašto je to tako, naučnici su zamolili 125 zdravih odraslih, starosti od 18 do 90 godina, da detaljno opišu scenu.
Učesnicima su zatim prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio snimak osmišljen da ih potvrdi ili zbuni. Na primer, ako bi im se pokazala slika metle, audio bi izgovorio reč sličnog zvuka koja bi im pomogla da se sete ili srodnu reč poput „krpa”, što bi privremeno moglo da odvede mozak na stranputicu.
Pokazalo se da što je brži prirodni govor osobe u prvom zadatku, brže je dolazila do odgovora u drugom zadatku.
Usporavanje obrade informacija
Ovi nalazi su u skladu sa „teorijom brzine obrade”, koja tvrdi da je u srži kognitivnog pada opšte usporavanje kognitivne obrade, a ne specifično usporavanje centara za pamćenje, nastavlja naučni portal.
„Jasno je da su stariji odrasli znatno sporiji od mlađih odraslih u obavljanju raznih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke koji zahtevaju produkciju reči, kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje”, objasnio je tim koji je predvodio psiholog Ksi Vej sa Univerziteta u Torontu.
„U prirodnom govoru, starije osobe, takođe, imaju veću verovatnoću da proizvode više pauza, kao što su nepopunjene i popunjene pauze, poštapalice i generalno imaju sporiji tempo govora.”
U članku objavljenom u časopisu The Conversation, istraživačica demencije Kler Lankaster je rekla da studija iz Toronta „otvara uzbudljive mogućnosti, pokazujući da se kognitivne promene otkrivaju ne samo onim što kažemo, već i brzinom kojom to kažemo.”
U skorije vreme, neki algoritmi veštačke inteligencije koristili su govorne obrasce za predviđanje dijagnoze Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Pauze u govoru
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više dokaza o amiloidnim plakovima u mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da imaju probleme sa govorom.
Amiloidni plakovi, kao i grudve proteina tau, obeležja su Alchajmerove bolesti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stanford sproveli su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima nakupljanja tau proteina. Skeniranje mozga 237 kognitivno zdravih odraslih osoba pokazalo je da su oni sa višim nivoima tau proteina imali tendenciju da govore sporije, prave duže pauze i generalno teško govore.
Zanimljivo je da učesnici sa više dokaza o tau proteinu u mozgu nisu imali veće teškoće da daju tačan odgovor na testovima pamćenja. Moguće je da oni koji imaju rane probleme sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor, ali im je potrebno duže da to urade, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
