Rizici nekontrolisanog uzimanja suplemenata

U eri suplemenata, „čudesnih” kapsula i brzih rešenja za dug i zdrav život, vitamini su postali svakodnevica, gotovo ritual. Reklame obećavaju snažniji imunitet, bolju kožu, više energije i zaštitu od hroničnih bolesti. Iza slike bezazlenih tableta, međutim, krije se važna činjenica o kojoj se ređe govori: i vitamini mogu da budu štetni ako se uzimaju u prevelikim količinama.

Organizam funkcioniše na principu ravnoteže, a nekontrolisano uzimanje suplemenata, posebno u megadozama, može da naruši tu delikatnu harmoniju.

Unošenje dovoljno vitamina svakog dana jeste važan korak ka dužem i kvalitetnijem životu. Iako na internetu postoji mnogo informacija o svim prednostima vitamina, daleko ređe se govori o tome šta bi potencijalno moglo da se dogodi ako ih konzumirate previše.

Megadoziranje suplemenatima vitamina C, na primer, može da poveća rizik od razvoja kamena u bubregu, posebno kod osoba koje vode sedentaran način života. Vitamin C se u velikim količinama nalazi u citrusima, kao što su pomorandže i limun, ali i u jagodama, kiviju, paprikama, brokoliju i paradajzu.

Vitamin B1, tiamin, neophodan je za energetski metabolizam i funkciju nerava. Srećom, prekomerni unos B1 je relativno redak i obično ne izaziva značajne neželjene efekte. Ipak, megadoze suplemenata tiamina mogu da dovedu do stomačnih tegoba, svraba, pa čak i osipa na koži.

Tiamin se prirodno nalazi u integralnim žitaricama, svinjetini, govedini, orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama i obogaćenim žitaricama. Zanimljivo je da se vitamin B1 može davati i putem ponovljenih injekcija, ali isključivo po preporuci lekara, jer u retkim slučajevima može da izazove teške alergijske reakcije.

Vitamin B2, odnosno riboflavin, neophodan je za proizvodnju energije i normalno ćelijsko funkcionisanje. Kao i kod tiamina, prekomerni unos riboflavina je redak, a negativni efekti se ne prijavljuju često.

Visoke doze suplemenata B2 mogu da izazovu jarko žutu boju urina, ali je ta promena bezopasna. Sintetički riboflavin se ponekad koristi u oftalmologiji za lečenje određenih očnih oboljenja, dok se u prirodi nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, jajima, nemasnom mesu i zelenom lisnatom povrću.

Vitamin B3 nosi rizik od insulinske rezistencije

Treći vitamin iz B grupe, niacin ili nikotinska kiselina, jedan je od retkih vitamina koji se u određenim dozama klasifikuje i kao lek na recept. Prekomerna konzumacija niacina može da dovede do toksičnosti, koju karakterišu crvenilo kože, svrab, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku i oštećenje jetre.

Hronični prekomerni unos vitamina B3 može da poveća rizik od insulinske rezistencije i metaboličkog sindroma, što dugoročno može voditi ka dijabetesu. Niacin se prirodno nalazi u mesu, naročito u džigerici i živini, zatim u ribi poput tune i lososa, kao i u orašastim plodovima i obogaćenim žitaricama.

Vitamin B5, odnosno pantotenska kiselina, ključan je za energetski metabolizam i stvaranje hormona. Iako postoje ograničeni dokazi o ozbiljnim negativnim efektima prekomernog unosa, megadoze suplemenata mogu da izazovu dijareju, mučninu i grčeve u stomaku. Ponekad se visoke doze koriste kod osoba sa povišenim holesterolom, kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prirodni izvori vitamina B5 su meso, džigerica, živina, riba, jaja, integralne žitarice i avokado.

Previše B6 vodi do oštećenja nerava

Vitamin B6, piridoksin, igra ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema i metabolizmu. Međutim, prekomerna konzumacija može dovesti do senzorne neuropatije, što se manifestuje utrnulošću, peckanjem i oštećenjem nerava, naročito u rukama i stopalima.

Dugotrajna upotreba visokih doza suplemenata piridoksina može izazvati nervnu toksičnost, koja je često nepovratna. Ovaj vitamin se nalazi u živini, posebno piletini i ćuretini, zatim u ribi poput tune i lososa, krompiru, bananama i leblebijama.

Vitamin B7, biotin, važan je za metabolizam i zdravlje kose, kože i noktiju. Iako retko izaziva ozbiljne nuspojave, izuzetno visoke doze suplemenata mogu ometati laboratorijske testove i dovesti do netačnih rezultata.

Predoziranje biotinom ponekad se povezuje sa nesanicom i dehidracijom, mada su ti simptomi retki. Biotin se prirodno nalazi u jajima, džigerici, orašastim plodovima, semenkama i slatkom krompiru.

Vitamin B9, folat ili folna kiselina, neophodan je za deobu ćelija i sintezu DNK. Prekomerni unos suplemenata folne kiseline može da prikrije simptome nedostatka vitamina B12 i ometa dejstvo određenih lekova.

Visoke doze vitamina B9 povezane su i sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma kod pojedinih osoba. Folat se prirodno nalazi u lisnatom povrću poput spanaća i kelja, u mahunarkama kao što su sočivo i leblebije, kao i u obogaćenim žitaricama i agrumima.

Vitamin B12 ili kobalamin, ključan je za funkciju nerava i sintezu DNK. Iako se prekomerni unos uglavnom dobro podnosi jer se višak izlučuje urinom, izuzetno visoke doze suplemenata mogu da izazovu osip sličan aknama, svrab i, u retkim slučajevima, anafilaksiju.

Vitamin B12 se prvenstveno nalazi u životinjskim proizvodima: mesu, ribi, živini, jajima i mlečnim proizvodima  i smatra se jednim od najvažnijih vitamina za ljudski organizam.

Holin, nekada klasifikovan kao vitamin B4, važan je za zdravlje mozga, metabolizam i ćelijsku strukturu. Prekomerni unos, naročito putem suplemenata, može da dovede do niskog krvnog pritiska, pojačanog znojenja, neprijatnog mirisa tela nalik na ribu i gastrointestinalnih tegoba.

Neka istraživanja ukazuju i na moguću povezanost visokog unosa holina sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori uključuju jaja, meso, naročito jetru, ribu, mlečne proizvode i povrće poput brokolija i prokelja.

Salicilna kiselina, iako se obično ne naziva vitaminom, nalazi se u lekovima poput aspirina i u određenim biljkama, uključujući koru vrbe. U prekomernim količinama može da izazove toksičnost, sa simptomima kao što su čir na želucu, gastrointestinalno krvarenje, zujanje u ušima, problemi sa kožom i konfuzije.

Od mučnine do kamena u bubregu

Vitamin A, naročito u obliku retinola, u prevelikim količinama može da izazove hipervitaminozu A. Simptomi uključuju mučninu, vrtoglavicu, zamagljen vid, bolove u kostima, a u težim slučajevima oštećenje jetre i urođene mane kod fetusa.

Iako je vitamin A neophodan za vid, imunitet, reprodukciju i zdravlje srca i pluća, potrebno je pažljivo doziranje. Nalazi se u obogaćenim mlečnim proizvodima, jajima, kao i u voću i povrću poput šargarepe i spanaća.

Vitamin D, ključan za zdravlje kostiju i imunitet, u prekomernim količinama može da dovede do hiperkalcemije, stanja povišenog nivoa kalcijuma u krvi. Posledice mogu da budu kamen u bubregu, kalcifikacija tkiva, mučnina, povraćanje, slabost i poremećaji srčanog ritma.

Iako se smatra jednim od najvažnijih vitamina i najčešće se dobija izlaganjem sunčevoj svetlosti, mnogi ga uzimaju i u obliku suplemenata, što zahteva oprez i kontrolu.

Vitamin E je snažan antioksidans i u umerenim dozama doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema. Međutim, visoke doze suplemenata mogu da povećaju rizik od krvarenja, posebno kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi.

Dugotrajna prekomerna konzumacija može omesti normalno formiranje krvnih ugrušaka. Ovaj vitamin se nalazi u orašastim plodovima, naročito bademima i lešnicima, semenkama suncokreta, biljnim uljima i zelenom lisnatom povrću.

Vitamin K je neophodan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju. Iako je retko toksičan, prekomeran unos može da ometa dejstvo antikoagulantnih lekova i dovede do problema sa krvarenjem kod osoba koje ih koriste.