Psi su uz čoveka hiljadama godina duže nego što se mislilo
U trenutku kada su ljudi još živeli kao lovci i sakupljači, boreći se sa surovim uslovima ledenog doba, pored njih su već bili - psi. Dva najnovija naučna rada objavljena u časopisu Nature donose revolucionarne uvide koji pomeraju granice našeg razumevanja odnosa čoveka i njegovog najvernijeg pratioca, duboko u prošlost.
Međunarodni timovi istraživača, među kojima su Anders Bergstrom, Vilijam Marš i Greger Larson, dokazali su da su psi živeli uz ljude još tokom kasnog ledenog doba, najmanje 5.000 godina ranije nego što se do sada verovalo.
Zahvaljujući analizi drevne DNK, potvrđeno je da ostaci pronađeni u Velikoj Britaniji i Anadoliji, stari više od 14.000 godina, zaista pripadaju psima, a ne vukovima, kako se ranije često pogrešno tumačilo.
Ovo otkriće rešava dugogodišnji naučni problem: mnogi „prapsi” identifikovani na osnovu oblika kostiju zapravo su pripadali izumrlim populacijama vukova. Tek moderna genetska analiza omogućila je pouzdano razdvajanje ove dve vrste.
Posebno iznenađuje činjenica da su psi iz udaljenih krajeva, poput onih iz britanske Gofove pećine i lokaliteta Pinarbaši u današnjoj Turskoj, bili genetski izuzetno slični. To pokazuje da je između 18.500 i 14.000 godina pre sadašnjeg trenutka postojala široka i povezana populacija pasa koja se prostirala širom Evrope i zapadne Azije.
Posebno mesto u društvu
Još zanimljivije otkriće je da psi nisu nužno sledili ljudske migracije. Dok su ljudi pripadali različitim kulturama, psi su često bili međusobno sličniji nego njihovi vlasnici. Naučnici pretpostavljaju da su se psi razmenjivali između zajednica, pa čak i ostajali uz nove grupe ljudi koje su ponekad nasilno zamenjivale prethodne.
Arheološki nalazi pokazuju da su psi već tada imali posebno mesto u društvu. Njihovi ostaci su ponekad sahranjivani na sličan način kao i ljudi, što ukazuje na emocionalnu i simboličku povezanost.
Izotopske analize dodatno potvrđuju da su ljudi i psi delili i sličnu ishranu.
„Malo je verovatno da su psi sami lovili velike količine ribe, što znači da su ih ljudi aktivno hranili”, objašnjava istraživačica Lizi Hodžson, ukazujući na nalaze iz Anadolije, gde su psi jeli gotovo identičnu hranu kao i ljudi.
Istraživanja pokazuju i da su psi već tada bili prisutni među različitim grupama lovaca-sakupljača i da su genetski bliži današnjim evropskim i bliskoistočnim rasama, nego arktičkim psima.
Pripitomljavani hiljadama godina
Drugi tim, predvođen naučnicima iz Fransis Krik instituta, analizirao je više od 130 uzoraka i identifikovao 14 pasa koji su živeli među ljudima pre više od 14.000 godina, uključujući primerak iz Švajcarske star 14.200 godina.
Ipak, naučnici upozoravaju da prisustvo pasa ne znači nužno da su tada i pripitomljeni. Proces pripitomljavanja bio je dug i složen, trajao je hiljadama godina i verovatno je započeo znatno ranije, možda pre čak 25.000 godina.
Genetička istraživanja pokazuju da moderni psi potiču od danas izumrle populacije vukova, a ne direktno od savremenih sivih vukova. Razdvajanje između te dve linije dogodilo se pre između 27.000 i 40.000 godina, tokom ili neposredno pre poslednjeg ledenog maksimuma.
Dodatno, studija objavljena ranije u časopisu Science je pokazala da je već pre 11.000 godina postojalo najmanje pet različitih linija pasa. Tokom narednih milenijuma te populacije su se međusobno mešale, stvarajući genetsku osnovu današnjih pasa.
