Priča koja nas vraća jedne drugima

Jedna od retkih domaćih dramedija, film „Biće novih leta“, donosi toplu, emotivnu i važnu priču o porodici, bliskosti i vrednostima koje smo, čini se, u savremenom svetu pomalo zaboravili. Glumac Zlatan Vidović govori o značaju ovakvih priča danas, iskustvu sa snimanja, izboru uloga, ali i o ličnim pogledima na život, umetnost i vreme u kojem živimo.

Da li nam je ovakva priča danas preko potrebna?

- Mislim da su ljudi zaista željni ovakvih priča, pogotovo porodičnih, a zanimljivo je i to što je ovo film u kojem nema nijedne psovke. „Biće novih leta“ je film u kojem čitava porodica može da nauči nešto vredno i mislim da on, pre svega, govori o tome koliko smo se odaljili jedni od drugih u ovom vremenu materijalizma, kada su svi u trci za novcem, i koliko smo se izgubili u celoj toj konfuziji.

- Kao jedna od retkih domaćih dramedija, „Biće novih leta“ kroz bizarnu situaciju ponovo spaja deliće razbijene porodice i podseća koliko je porodica važna – koliko je bitno da razgovaramo, da se čujemo i da zajedničkim snagama pokušamo da nađemo rešenja za razne probleme. Verujem da će upravo zbog toga publika uživati u ovom filmu i da će mnoge navesti da se okrenu svojoj porodici, umesto da stalno jure za nekim prolaznim stvarima.

Po čemu ćete pamtiti snimanje filma?

- Po ljudima. Imao sam privilegiju da prvi put radim sa Olga Odanović, koja igra moju majku i to mi je stvarno bilo posebno iskustvo. Cela ekipa je bila složna i svi smo uživali, iako je, moram priznati, na momente bilo naporno. Radili smo celo leto po veoma zgusnutom tempu, ali smo svi bili srećni, jer smo znali da radimo na jednom odličnom projektu.

- I, naravno, kada radite u takvom okruženju i sa tako sjajnom ekipom, stalno se dešavaju neke simpatične i duhovite situacije. Sećam se da sam jednom na početku snimanja šetao kroz šumu noseći sekiru u rukama i da se samo od‌jednom čuo glas reditelja Gvozdena Đurića koji je rekao: „Dajte više sekire, a manje Zlatana“. Svima nam je automatski izmamio osmehe i taj dan je protekao u jednoj zaista fenomenalnoj atmosferi.

Ima li nade u „novim letima“?

- Ovaj film u sebi nosi jednu simboličku poruku da su ta nova leta u stvari nova leta sa porodicom i da ne treba da gledamo na letovanje kao na neki statusni simbol ili neko dokazivanje u društvu, već kao na priliku da se porodica zajedno odmori i stvori uspomene, što je negde najbitnije.

- Mislim da svi mi sve slabije stvaramo uspomene, jer se stalno bavimo površnim stvarima, a „Biće novih leta“ želi da nam pošalje poruku da treba da se „restartujemo“ u ovom dobu korporativnog kapitalizma i ponovo shvatimo da je porodica najveća vrednost u našim životima. Ona je nukleus društva i što pre to shvatimo i osvestimo kod sebe, to će nam pre biti bolje.

O radu, ulogama i karijeri

- Glumački posao je zaista specifičan, zato što kada ga radiš - radiš ga zaista mnogo, a nekada naiđe i period kad ga uopšte ne radiš. Ali u suštini mislim da je svaki glumac najsrećniji onda kada radi, a to je slučaj i sa mnom. Glumci kroz rad bruse zanat i glumačke veštine, a onaj koji ne radi ne može ni da napreduje, tako da sam ja zahvalan što u poslednje vreme mnogo radim. Meni je posao zapravo blagoslov, jer radim ono što volim, za šta sam se školovao i gluma u meni budi najlepše emocije. Na snimanja uvek idem sa težnjom da naučim nešto novo i onda mi ništa ne pada teško, iako ovaj posao, kao i svaki drugi, ume da bude naporan, pogotovo kada ste, kao ja, stalno na relaciji između dva mesta, konkretno Beograda i Gradiške.

- S druge strane, zadovoljan sam izborom svojih uloga i kako se moja karijera generalno odvija. Imao sam dosta sreće da uvek sarađujem sa odličnim rediteljima i producentima i zaista sam im svima zahvalan, jer sam svaki put imao priliku da naučim nešto korisno. Nadam se da ćemo i u budućnosti uvek uspešno sarađivati.

Najzahtevnije uloge i lična preispitivanja

- Kroz karijeru sam imao sreću da radim veoma psihološki zahtevne uloge – kako u pozorištu, tako i na filmu. Kada je reč o pozorištu, najviše su mi značile uloge Raskoljnikova u predstavi „Zločin i kazna“, rađenoj po motivima istoimenog romana Dostojevskog, i uloga Ahmeda Nurudina u predstavi „Derviš i smrt“ Meše Selimovića. To su monumentalne uloge koje glumac zaista veoma retko dobija u karijeri, a ja sam ih u veoma kratkom periodu odigrao obe. Kroz njih sam mnogo toga naučio o sebi, usput se stalno preispitujući. Naravno, ne mogu a da ne spomenem i meni lično veoma dragu ulogu Leona Glembaja u predstavi „Gospoda Glembajevi“.

- Veoma sam ponosan i na moje uloge na filmu, počevši od „Dare iz Jasenovca“, preko „Oluje“ i filma „Lihvar“, gde sam igrao jednog negativca, do filma „Ruka pravde“ koji tek treba da se nađe na bioskopskom platnu. Uloga u filmu „Biće novih leta“ je totalno drugačija od svega što sam dosad radio i to mi je bio svojevrsni izazov. Prvi put sam imao priliku da radim karakter koji nije mračan ili dominantan i koji u sebi ne nosi primesu „alfa mužjaka“, već je sve suprotno od toga.

- Zahvalan sam što sam imao priliku da igram različite uloge i da svoj put trasiram nekako lagano, postepeno, a ne preko noći, jer zaista mislim da je za svaki veliki rezultat potrebno ogromno vreme i ogroman trud.

Odbijanje uloga i profesionalni izbori

- Tokom pripreme za ulogu najbitnije je da se temeljno pristupi izgradnji lika, da se dobro iščita tekst i shvati gde se taj lik nalazi u čitavoj koncepciji. To se obično čini i kroz razgovor sa rediteljem i sa kolegama, jer je proces spremanja uloge u predstavi ili filmu zaista komplikovan. Od slova na papiru, praktično od ideje koja se rodi u glavi reditelja, vi treba da dobijete jednu živu stvar u koju publika treba da poveruje – i to je jedna unikatna specifičnost glume.

- A bilo je uloga koje sam odbijao, jer verujem da ne može čovek sve da radi što mu se ponudi. U tim projektima u kojima sam odbijao uloge, jednostavno, nisam video sebe – i to ne zato što su ti likovi bili lošiji ili bolji u odnosu na moj habitus, već zato što ne bih bio pošten prema sebi kada bih prihvatao da radim nešto u čemu ne mogu da isporučim ono najbolje što umem. Mislim da je mnogo poštenije preskočiti neke stvari da bi ti se na nekom drugom ćošku to vratilo kroz neke uloge za koje veruješ da možeš da im pristupiš kako treba.

Nove ambicije i želje

- Voleo bih da probam i nešto potpuno drugačije – možda uloge koje imaju više humora i muzike. Ja sam Bosanac, nama je u genetskom kodu humor i muzika, pa mislim da bih se tu najbolje snašao, jer bih bio na svom terenu.

Privatno - šta mu donosi mir?

- Jesam. Najviše me ispunjava vreme sa porodicom i dragim ljudima. Volim da kuvam, da okupljam ljude, to mi je najveći ventil. Naravno, često sam na putu, mnogo radim, ali trudim se da svaki slobodan trenutak bude kvalitetan. To me vraća u ravnotežu.

Pogled na svet i umetnost danas

- Situacija u svetu je složena, ali verujem da umetnost uvek nađe način da preživi i poveže ljude. Kultura je most – ona prevazilazi granice tamo gde politika često pravi zidove. I dokle god postoje ljudi koji žele da govore o istini, emociji i čoveku, umetnost neće nestati. Veštačka inteligencija, s druge strane, menja mnogo toga, ali mislim da ne može da zameni emociju i ranjivost, a to je srž umetnosti.

Proleće, porodica i novi projekti

- Proleće budi radost i život u svima nama, tako i u meni. Uvek mu se iskreno obradujem, pošto sam nekako čovek prirode i odlazim često sa suprugom i ćerkom u svoju vikendicu. Tamo uživamo spremajući hranu i radeći po dvorištu. To uživanje sa prijateljima i porodicom me najviše opušta.

- Trenutno radim na jednom novom projektu o kome vam u ovom trenutku ne mogu ništa reći, jer smo usred snimanja, ali Bogu hvala ima posla. Uvek se trudim da izbalansiram rad i uživanje, jer jedno bez drugog naprosto ne ide. Ne može čovek samo da radi, a da se ne opusti i uživa, tako da pozivam publiku da poseti bioskop, pogleda „Biće novih leta“ i uživa u letu usred ranog proleća.