Kuvajte kod kuće, jedite dobru, srpsku hranu

Vodiča o pravilnoj ishrani Amerikanci su nedavno dobili potpuno drugačije preporuke od onih koji su im decenijama ranije govorili šta treba da jedu više, a šta da izbegavaju ili čak izbace sa svoje trpeze.

Čuvena stara „piramida ishrane” je poprilično obrnuta naglavačke. Namirnice koje su u grafičkom prikazu piramide bile u samom vrhu, dakle na malom prostoru, što je sugerisalo da može da se jede u malim količinama, sada je praktično u bazi piramide, s porukom: „ovo jedite što više”. A to su namirnice bogate mastima, ali iz prirodnih izvora. Dakle, umesto žitarica, ovsenih i drugih pahuljica filovanih veštačkim zaslađivačima, Amerikanci su dobili „zeleno svetlo” da se vrate mesu, čak i crvenoj, junećoj ili svinjskoj šnicli i džigerici, punomasnom mleku, puteru, sirevima, jajima, biljnim uljima...

Dr Jagoda Jorga, specijalistkinja za ishranu zdravih i bolesnih ljudi i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, objašnjava da su Ministarstva poljoprivrede i zdravlja u Americi u januaru doneli nove smernice u pokušaju da se izbore s rastućom gojaznošću u SAD. Tamo preko 75 odsto stanovništva ima, kaže ona, višak kilograma, a među njima je i enormni procenat gojaznih.

Naša sagovornica ocenjuje novu „piramidu ishrane” kao pozitivno promenjenu, jer smernice podstiču da se jede dobra, originalna hrana, za razliku od namirnica koje su tehnološki izmenjene i visoko prerađene.

A takva preporuka, dodaje, dobra je i za nas, iako još nemamo tako drastične primere gojaznosti kao Amerikanci.

– Poruka, koja važi i za nas, jeste vratite se dobroj hrani, kuvajte kod kuće! Preporuka je da se uzimaju punomasni mlečni proizvodi, proteini koji su prirodno prisutni u hrani, a ne tehnološki dodati proteini. Destimuliše se suplementacija i sve što je visoko prerađeno. Tu je i poruka: naučite da kuvate, spremajte hranu kod kuće i potpuno izbacite visoko prerađenu hranu. To je naravno, na neki način i poruka prehrambenoj industriji da se menja u tom pravcu – kaže dr Jorga.

Njena poruka zato i jeste da se treba okrenuti dobroj, srpskoj hrani:

– Ali nemojte da stavljate u jela toliko ulja, masti, slanine... Sarma je sjajna hrana, koja može da se spremi bez trunke masnoće i bez dodavanja suvog mesa. Mi sve previše mastimo, jer teško je ići protiv opšteprihvaćene tradicije koja potiče iz ozbiljno gladnih vremena.

Ipak, ne može se bez masnoće, ističe dr Jagoda Jorga i objašnjava da organizmu mora da se obezbedi dovoljan unos takozvanih esencijalnih masnih kiselina. Samo su zapravo dve: linolna, nalazi se u našim postojećim uljima i linolenska, koja sadrži omega tri kiseline i ima je, recimo, u ulju iz uljane repice.

– Kod nas nije raširena upotreba maslinovog ulja, koje je izuzetno dobro kada je originalno, a ne falsifikat.

Ove važne kiseline bez kojih nema pravilne i zdrave ishrane ima u biljnim uljima. – Trebalo bi da i mi, u Srbiji, počnemo da proizvodimo ulje iz uljane repice, koje je u širokoj upotrebi u nordijskim, skandinavskim zemljama. Na našim poljima ima dosta uljane repice, šteta je da to ne koristimo – kaže ona.

Broj gojaznih i ljudi s viškom kilograma stalno raste i u Srbiji, ali za zaista precizne podatke moraćemo da sačekamo rezultate novog istraživanja zdravlja stanovništva, obavljenog od oktobra do decembra 2025. Brojke iz 2019. godine, kada je poslednji put nacija bila pod zdravstvenom lupom stručnjaka po nalogu države, odavno je pregazilo vreme. Ali u međuvremenu, na velika vrata i kod nas je stigao lek semaglutid (generičko ime), koji mnogi doživljavaju kao revolucionarni lek protiv debljine. Da li je tako?

– Trenutno se u Srbiji ovaj lek dobro koristi. Ne samo endokrinolozi već i lekari opšte medicine sada, kada u rukama imaju veoma efikasan lek, krenuli su masovno da ga prepisuju. Ozempik nije zamena za insulin i to nije uopšte isključivo lek za dijabetes. To je sjajan lek za sve gojazne osobe koje imaju i dijabetes, po zakonu je tako kod nas registrovan. Ali ta supstanca veoma efikasno deluje na osećaj gladi i sitosti. Ne postavlja se dijagnoza gojaznosti u teretani, niti na vagi. Dijagnozu gojaznosti postavlja samo lekar nakon pregleda, anamneze i laboratorijskih rezultata. Sada je kriterijum postao i obim struka. Za žene idealno je da obim struka bude ispod 80 santimetara, kad je preko 88 govorimo o abdominalnoj gojaznosti, nezavisno od toga koliko iznosi indeks telesne mase (BMI) – objašnjava dr Jorga.

Formula izračunavanja BMI je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti s telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima. Ako je broj manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30, govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 – reč je o ekscesivnoj gojaznosti.

Lek posle neuspelih dijeta

Po definiciji gojaznost je, podseća doktorka, hronična, metabolička, multisistemska, relapsirajuća bolest. I kada neka osoba ima pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno prisutne razne metaboličke komplikacije u porodici, kada ima više neuspelih pokušaja dijetetskog lečenja gojaznosti, dakle 10 ili 20 godina se neko muči s dijetama i stalno se vraća na staru kilažu, ne treba bežati od primene lekova ozempik, vegovi ili moundžaro (mounjaro).

– Ovi su medikamenti registrovani za lečenje dijabetesa kod gojaznih pacijenata, jer ga niko neće prepisati kod „mršavog” dijabetesa tipa dva, koji takođe postoji. Zaplet je nastao kada su na Zapadu počeli da kritikuje gojazne, jer oni navodno oduzimaju lek namenjen dijabetičarima, što je potpuna besmislica, naravno, ako ne govorimo o zloupotrebi leka. Svaki lekar ima pravo da prepiše ove lekove osobama koje se s gojaznošću muče decenijama: ne mora ta osoba da ima dijabetes, ali, recimo, ima druge pridružene bolesti, uključujući slip apneju – zaključuje dr Jagoda Jorga.

Iskustva iz Holandije

Holandski lekari sada propisuju skoro dvostruko više lekova za mršavljenje nego prošle godine, a trenutno se procenjuje da oko 80.000 ljudi koristi lekove na bazi semaglutida, pokazuju podaci Fondacije za farmaceutsku statistiku ove zemlje. Rast upotrebe lekova usledio je nakon ažuriranih smernica u lečenju gojaznosti, u kojima su ovi lekovi prvi put uključeni prošle godine. Pre toga su se uglavnom propisivali pacijentima s dijabetesom.

– Da bi pacijent ostvario pravo na refundaciju, morao je prethodno da završi najmanje godinu dana zvaničnog programa životnog stila bez uspeha. Nakon toga, pacijent i dalje mora da prođe kroz taj program. Kriterijumi se razlikuju u zavisnosti od leka. Lek ne može samo da se zatraži bez konsultacija – objasnila je za holandsko izdanje „Tajmsa” dr Lizbet van Rosum, internista i ekspert za gojaznost s Univerziteta Erazmus u Roterdamu.

Bas van Houveling, lekar opšte medicine je novinarima otkrio da pacijenti često vrlo emocionalno reaguju, plaču jer konačno gube kilograme i vide smanjenje nivoa gojaznosti. Pacijenti bi, kako je dalje objasnio, trebalo da računaju da dugu upotrebu ovih lekova, jer masno tkivo kod gojaznosti hronično blago upaljeno, upala se smanjuje, ali bolest ne nestaje. Ne kod svih, ali vrlo često prekid terapije vodi ponovnom dobijanju težine.

Reklama za čips i sokove samo noću

Prvih dana 2026. u Velikoj Britaniji je na snagu stupila zabrana reklamiranja na televiziji pre 21 časa uveče sladoleda, čokolada i ostalih slatkiša, bezalkoholnih pića, raznih kola i sokova, kao i hrane s visokim sadržajem masti, soli i šećera, uključujući i neke ovsene pahuljice, musli… Isto važi i za internet. Britanska vlada veruje da će time sprečiti bar oko 20.000 slučajeva gojaznosti kod dece i mladih. Kritičari ovaj zakon smatraju besmislenim, tvrdeći da će se proizvođači hrane i dalje reklamirati preko svojih brendova, čak i kada u oglasima ne prikazuju konkretnu hranu.

– Prehrambena industrija je napravljena radi profita, a ne da rešava zdravstvene probleme. Ako država ne zaustavi zakonima ekspanziju profiterstva, naravno da će biti posledica po zdravlje. Ali moderan čovek je orijentisan prema prehrambenoj industriji, malo je onih koji i gaje svoje povrće i hranu. Takav nam je stil života. Teško će se cilj postići samo zabranama reklama, potrebne su naredbe da se jasno označi sastav namirnica, da ljudi znaju šta kupuju i jedu. Zato pozdravljam nedavnu odluku da se označe proizvodi za čiju je preradu i proizvodnju korišćeno palmino ulje. To je dobar pokušaj da se kupci obaveste o sastavu namirnica s ciljem da se dobije bolji zdravstveni efekat – kaže dr Jorga.

Ključne promene

Rehabilitacija masti

Novom „piramidom ishrane” rehabilitovani su punomasni mlečni proizvodi, puter, sir…

Proteini iz prirodnih namirnica

Ističe se važnost visokokvalitetnih proteina, uključujući crveno meso, piletinu, ribu i jaja.

Minimalno prerađene namirnice

Što više hrane u prirodnom obliku, kao što su sveže voće i povrće. Orijentacija na namirnice koje u malo kalorija donose mnogo minerala i vitamina (npr. džigerica, jaja, lisnato povrće).

Smanjenje udela žitarica

Smanjen je preporučeni broj porcija žitarica. Prioritet imaju integralne žitarice, proizvodi od punog zrna. Ako niste fizički aktivni, udeo žitarica se drastično smanjuje.

Zaboravite slatkiše

Stroža su ograničenja za šećer. Pravi se jasna razlika između ugljenih hidrata koji potiču iz korenastog i drugog povrća i rafinisanih, koji se nalaze u belom hlebu, šećerima.