Ljubica Komlenić: Ljubav je glavni sastojak života i hrane

Gošća podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bila je Ljubica Komlenić, svetski kulinarski sudija, koja živi i radi u Italiji. Prva je strankinja koja je predvodila nacionalni italijanski kulinarski tim. Kulinarski je sudija sa maksimalnom licencom kategorije A, završila je Fakultet za kulinarstvo i danas radi sa kuvarima koji su se izborili za čuvenu Mišelinovu zvezdicu.

Naši građani imaju prilike da je gledaju kao sudiju u emisiji „MasterChef Srbija”.

U podkastu je govorila o svom životnom putu, koji nije bio lak jer je sa 200 pozajmljenih maraka i jednim koferom otišla u Italiju, o svojoj posvećenosti kulinarstvu, o tome gde ljudi najviše greše prilikom pripremanja hrane, najvećem kulinarskom izazovu, jelu sa najviše pohvala…

– Moj put je bio trnovit i težak, ali ono što je najbitnije je da nikad ne treba odustati ni od čega u životu, moramo samo napred da idemo i mislim da svako od nas može da postigne cilj ako želi i ako stvarno veruje u to. Krenula sam u Italiju sa 19 godina, nisam ni jezik znala, samo sam nemački govorila. Otišla sam u jedno malo turističko mesto i razmišljala, onako kao kroz šalu, koja su dva najplaćenija posla u Italiji - prvi je bio da budeš doktor, drugi kuvar. Za doktora mi je možda bilo kasno, ali za kuvara još nije. I ušla sam u kuhinju, prala sam sudove, učila jezik, i imala sam sreću što se posle dve nedelje razbolela jedna žena koja je pržila ribu. Počela sam to da radim ja i zavolela sam taj posao. Ali baš sam bila jako maltretirana od strane obične kuvarice, koja je imala jako veliku sujetu i ljubomoru. Sve sam to izdržala i svaku noć sam išla kući i plakala sam, ali pred njom nikada. Jedne noći sam otišla ispred jedne male crkve Madonina del Mare, u mestu koja se zove Kaorle, i isplakala sam se tako jako rekaviši da mi od tog trenutka više niko neće biti šef. I uspela sam da sa 23 godine već postanem šef – istakla je Komlenić.

Govorila je i o tome da je samohrana majka troje dece, da se 2005. razvela kad se rodila njena najmlađa ćerka.

– Kada ostaneš sama sa troje dece – ili padneš ili se digneš. Ja sam imala sreću jer sam se digla i nadam se da sve žene će postupiti tako zbog dece i zbog sebe. Jer ne treba da tonemo, već treba da nam to sve da snagu da idemo dalje kroz život i da se suprostavimo svim problemima. Oni su pravljeni da se reše a ne da se izbegavaju. Tačno je da sam izjavila da bih radije mesecima jela hleb, mast i alevu papriku nego da pristanem na kompromise koji ubijaju dušu. Mislim da svako treba da uradi tako jer ako imamo dušu koja je čista, koja je čitava, koja je cela, onda smo i mi još uvek živi i možemo sve da uradimo. A ako prodamo dušu ni za šta, čemu onda sve? To učim i moje učenike. Jer ako prihvatimo kompromise koliko to može da traje? Šest meseci, godinu dana? Tada pukne i onda onda si izgubio sve… – smatra naša sagovornica.

Da postane najbolja u oblasti kulinarstva pomogao joj je, kaže, i srpski inat.

– Kad se probudi taj naš srpski inat, mislim da uz disciplinu možemo stvarno da „razbijemo” sve. Bilo je raznih situacija. Sećam se jednog momenta, bila je ratna situacija kod nas, a ja Srpkinja u stranoj zemlji. Govorili su i da su Srbi ubice, svega je tu bilo pomalo. Ali, sve to, korak po korak, mi je dalo snagu da idem dalje, da učim što više, sve dok nisam bila pozvana od nacionalnog italijanskog kulinarskog tima da ih treniram. Nije se desilo u istoriji da nacionalni italijanski kulinarski tim, a pričamo o zemlji od skoro 70 miliona stanovnika, i branjenje njihove zastave, treba na olimpijadama da trenira tamo neka plavuša Ljubica Komlenić, Srpkinja iz Bača… – naglasila je Komlenić.

Njen stav je da je ljubav glavni sastojak i života i hrane i da ako u naš život unesemo puno ljubavi – to predstavlja recept za srećan život.

– Postoji puno jela koja imaju emotivnu vrednost za mene. Moja pokojna majka me je uvek dočekivala kod kuće sa domaćom supom, sa sarmom i su momenti koje pamtim kada sam se jednom godišnje vraćala u moje mesto. Tada sam morala da vidim i domaće kiflice. Naježila sam se kada je u takmičenju jedna takmičarka spremila domaće kiflice tako da su bile iste kao što ih je pravila moja mama… To su te jednostavne stvari pune ljubavi, pune emocija koje ne možeš da kupiš novcem – dodala je gošća našeg podkasta.